Одељење за снабдевање крвљу и крвним дериватима ОБВ покрива, осим општине Врбас, и општину Мали Иђош, као и делове кулске општине, што је свеукупно мала територија. С друге стране, подручје коме гравитира ОБВ је значајно веће, броји близу 235.000 становника, већи је прилив пацијаната као и потреба за крвљу. Ипак, добра повезаност са околним трансфузиолошким службама из Сомбора, Суботице и Новог Сада, обезбеђује да пацијенти увек буду збринути, а и овдашњи трансфузолози по потреби прослеђују залихе крви колегама из поменутих центара.
Трансфузиологија је, саопштава др Мирјана Наков, начелница овог одељења, релативно млада, мултидисциплинарна грана медицине која захтева познавање општих биолошких карактеристика крви на принципима имунологије, као и молекуларне медицине. Трансфузиолошко збрињавање је потпорни вид лечења.
„Ми смо потпорна грана свих осталих грана медицине јер их пратимо и омогућавамо да несметано обављају своје послове и мислим да добро одговарамо на њихове потребе. Одељење броји 11 људи. Двоје лекара специјалиста, једног лекара на специјализацији и осам трансфузиолошких и лабораторијских техничара. Радно време нам је 24 сата, а осим прикупљања крви, вршимо пренаталну и перинаталну заштиту трудница, покривамо амбулантне и болничке пацијенте и дијагностику“, упознаје др Наков.
Однедавно раде и праћење и контролу антиагрегационе терапије на једном новом апарату, мултиплеју, који обавља одређивање агрегације тромбоцита, односно утврђује да ли антиагрегациони лекови имају ефекат на пацијента који их користи. Што се тиче прикупљања крви, мај, јун и септембар су ударни месеци јер се операциони програми завршавају пре лета или започињу од септембра.
„Некада смо мањак крви по правилу имали у летњим месецима, последњих година више нема правила. Патологија је све тежа, а одлив становништва све већи. Зато нам је и теже да прикупимо веће количине крви. И просек година давалаца је већи него раније. Немотивисаност није проблем нити је икада била. Јер чак и када су људи остајали без посла, настављали су да се одазивају акцијама. Тако да два слободна дана нису била преовлађујућ мотив донирања крви. У међувремену су нестала и велика предузећа у којима смо организовали акције, па смо се преоријентисали на друге организације – месне заједнице, политичке странке, и није се десио велики пад давалаштва“, сматра др Наков.
Акције давалаштва на терену организује Црвени крст. Само у прошлој години обављена је 71 акција добровољног давалаштва крви, од чега десетак у самој Служби. Једна од успешнијих акција је она у којој су донатори управо запослени из ОБВ.
„Људе је потребно често позивати и анимирати. Ту велику улогу играју и медији. Сам чин давања крви траје 5-8 минута, 10 минута преглед и исто толико захвални оброк. То је све укупно мање од пола сата. Редовне акције одржавамо сваке године и у средњим школама у Врбасу и Кули. То је база из које регрутујемо нове младе даваоце, али након школе знатна већина њих одлази на студије“, каже нам начелница, додајући да ти млади људи ипак остану донатори крви у универзитетским центрима у којима се школују, а што је опет похвално и корисно.