Душица Перовић говори о правилном држању беба

Покрети код беба почињу већ зачетком. Мљацкање и слични покрети први су који се региструју још ултразвучним прегледом труднице од стране лекара, а рођење детета даје могућност и родитељима да прате моторичке способности свог детета.

„Постоје рефлекси са којима се дете рађа и пратиће га читав живот, као и рефлекси који временом треба да нестану, да се интегришу или да се на њих надовежу нови. Битно је да се процени моторна зрелост детета. Хронолошка зрелост мери се од датуме рођења, а моторна се одређује према функцијама које испољава у сваком триместру“, објашњава Душица Перовић, мастер терапеут рехабилитације.

Прва година живота дели се на четири тромесечја или триместра, а како додаје наша саговорница, у сваком од њих приметни су одређени показатељи.

„У првом месецу живота дете треба да овладава покретима главе. Са три месеца треба да, лежећи потрбушке, има осланац на подлактице са високо уздигнутом главом. Са шест месеци, ослоњено на стомак, треба да има ослонац на продужене лактове и дланове. Са девет месеци треба да само крене да прелази у седећи положај, да буде у том положају и врати се у пређашњи. Са десет месеци деца најчешће направе прве кораке, а са 12 обично проходају. Али није касно ни ако дете прохода са 18 месеци“, каже Перовић.

Стручњаци поручују да треба научити родитеље како да се баве дететом. Често из неискуства и жеље да га што више заштитие, нарочито ако им је прво, родитељи презаштићују дете.

„Све чешће се срећемо са бебама које при првој контроли не покрећу ваљано главу. Ту углавном нема здравствених – клиничких или анамнестичких – разлога, већ се просто ради о уљуљканој беби. Тада саветујемо родитеље да стимулишу дете, а не да успоравају развој моторике. Деци треба дати простор. Мишићи се вежбају активацијом. Не може дете да стоји, ако није могло да клечи, нити да седи ако нема контролу главе, врата и кичме“, каже Перовић.

Важно је и како родитељи носе своје дете. Уобичајена грешка је да, пре шестог месеца старости, носе дете подупирући га да седи на њиховој руци. Тиме се савија кичмени стуб који није још зрео за седећи положај. Прескачу се фазе моторног развоја. Правилно ношење изгледа тако да бебу треба окренути од себе и обгрлити је обема рукама преко грудног коша. Физиотерапеути сматрају да дете до шест месеци ни не ваља носити превише. Грешака има и код лежећег положаја.

„Ако дете лежи на леђима нема потребе да се поставља јастук, чак до треће године. Ако лежи на стомаку то мора бити строго затегнута површина, јер је наборана тканина опасна. Дете до три месеца у положају на стомаку треба да проведе 70% времена јер је то положај стимулативан за њега, а сазревање иде од главе ка кичменом стубу. Дете тако има и већи видокруг па га то додатно подстиче“, објашњава Душица Перовић.

Правилан развој може се најбоље пратити гледањем бебиних симетрија, јер деца су симетрична у свему, па и у покретима. Свако одступање од симетрије нешто нам говори и захтева проверу.

Извор: okonas.info