Vesti, aktuelnosti, zanimljivosti str 2

22.03.2017.

OPŠTINA VRBAS

INTERNET PORTAL VRBASA . VRBAS NET:

  • http://vrbas.net/info/5321-sps-posumljavanje

Povodom obeležavanja 21. marta – Svetskog dana šuma, kandidati za odbornike Socijalističke partije Srbije posadiće ovih dana 36 stabala platana na teritoriji opštine Vrbas. Prvih 19 posađeno je juče na parkingu kraj Opšte bolnice Vrbas, dok će preostalih 17 biti posađeno na drugim mestima, saopšteno je iz ove partije.

“Treba napomenuti da evropski prosek pošumljenosti iznosi 46 odsto, da je u Srbiji pošumljeno 29.1 odsto zemljišta, a od toga 6 odsto iznosi pošumljenost Vojvodine. S obzirom da ekološki minimum pošumljenosti iznosi 14 odsto, a u opštini Vrbas nivo pošumljenosti iznosi 0.1 odsto, OO SPS Vrbas iz tog razloga odlučio je da baš na Dan šuma organizuje akciju pošumljavanja”, poručili su socijalisti nakon sadnje platana.

 

22.03.2017.

Saradnja Jazipa i OBV

Rezultat dobre saradnje između menadžmenta Javne agencije za zoohigijenu i poljoprivredu opštine Vrbas – Jazipa -a i menadžmenta Opšte bolnice Vrbas je, između ostalog, i pošumljavanje pojedinih delova u okruženju bolnice. Već formiran park planskom sadnjom obogaćen je sa 26 sadnica breze i 50 sadnica trešnje, dok je na parkingu za pacijente i posetioce bolnice posađeno 16 platana.  Ova vrsta akcije i donacije od posebnog  je značaja za pacijente i osoblje bolnice jer pored lepšeg, zdravijeg i čistijeg okruženja bolnice,  omogućiće u letnjim mesecima i parkiranje automobila u adekvatnijim uslovima.

 


 

21.03.2017.

Plesom do zdravlja

U Opštoj bolnici Vrbas u okviru kontinuirane edukacije ovih dana održan je kurs sa temom  „Rehabilitacija sa elementima plesa“.

Kurs je akreditovan preko Društva fizioterapeuta Srbije,  namenjen je medisinskim sestrama i tehničarima svih profila, a predavač je bila Slađana Dada Ćosovićć iz Kliničkog centra Srbije.

Cilj kursa je bio da se prikažu nove metode u rehabilitaciji sa akcentom na pokret kroz ples (tango), na njegove elemente (balans, brzina hoda, dužina koraka, kordinacija, mišićna snaga) i mogućnost praktične primene.

21.03.2017.

http://www.zdravstvo.vojvodina.gov.rs/

http://projekti.zdravstvo.vojvodina.gov.rs/

Nulta tolerancija na nasilje

Seminar sa temom ”Efikasan odgovor zdrastvenog sistema u zaštiti žene žrtve porodičnog i rodno zasnovanog nasilja” realizuje  se u okviru projekta  ”ZAUSTAVI – ZAŠTITI – POMOZI” – Snažniji institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje u AP Vojvodini, čiji je nosilac Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo u saradnji sa partnerom, Centrom za podršku ženama iz Kikinde.

Seminar je namenjen lekarima, medicinskim sestrama i zdrastvenim tehničarima, psiholozima i socijalnim radnicima, a planirana su  pored već održanog 14.03, još dva susreta 07.04 i 09.05 2017 godine u Centru za fizičku kulturu ”Drago Jovović” u Vrbasu.

Projekat je usmeren na zaštitu žrtava seksualnog nasilja i unapređenje odgovora institucija na rodno zasnovano nasilje u AP Vojvodini.

Projekat je finansiran od strane Povereničkog fonda Ujedinjenih nacija za podršku akcijama eliminisanja nasilja nad ženama

Nasilje prema ženama je krivično delo. Nasilje u porodici označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonomskog nasilja, do kojeg dođe u porodici ili domaćinstvu između bivših ili sadašnjih supružnika (partnera), nezavisno od toga da li učinilac deli ili je delio domaćinstvo sa ženom. Oblici rodno zasnovanog nasilja su: psihičko nasilje, fizičko, ekonomsko i seksualno.

Istraživanja govore da je svaka druga žena u Srbiji je tokom života bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja (54,2%), što znači da je svaka druga žena iskusila nasilje u porodici. U Vojvodini skoro svaka druga žena (49,8%) doživljava ili je doživela neki oblik psihičkog nasilja. Svaka treća žena (33,9) preživela je fizičko nasilje od strane člana porodice, a 27,3% ispitanica dobijalo je pretnje da će ga doživeti.

Brza i efikasna zaštita žrtava rešava  se multi sektorskom saradnjom. Postoji jasna predstava u zajedničkom cilju zaštite, poznavanje svoje i uloge drugih sektora, pravila, ograničenja i načina delovanja, razmene informacija i konsultacija unutar i između sektora.

Posle prvog susreta svaka sumnja na nasilje mora se prijaviti. Osuda nasilja, uzimanje u obzir nasilja na zdravlje, blagovremena i adekvatna reakcija medicinskih radnika predstavljaju sastavni deo uspešnog lečenja. Cilj projekta je edukacija i uz snažniji institucionalni odgovor, dostizanje nulte tolerancije na rodno zasnovano nasilje.

Primarne korisnice projekta su žene koje se trenutno nalaze u situaciji nasilja i u procesu su izlaska iz te situacije, i žene koje su prepoznate kao potencijalne žrtve jer je potrebno da na vreme budu informisane o fenomenu rodno zasnovanog, a posebno seksualnog nasilja.

                                                                                                         Valentina Ninić, psiholog OBV

16.03.2017.

TV Bačka Vrbas:

Mart mesec borbe protiv raka

 

14.03.2017.

BačkaPress br. 30.

08.03.2017.

Predstavnice Unije žena Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Vrbas, povodom 8.marta, Dana žena, posetile su Odeljenje Ginekologije Opšte Bolnice Vrbas, i tom prilikom uručile 43 kompleta posteljine.


 

 

 

 

 

 

***

Članovi Saveta socijalističke omladine SPS i Forum žena ove partije, posetili su Odeljenje ginekologije Opšte bolnice Vrbas i svim pacijentkinjama i zaposlenim pripadnicama lepšeg pola poklonili ruže povodom 8. marta – Dana žena.



 

28.02.2017.

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u martu 2017. godine u organizaciji Crvenog krsta Vrbas i Odeljenja za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima – Transfuzije Opšte bolnice Vrbas:

 

02.03.2017. – 08-10h, prostorije II Mesne zajednice u Vrbasu

05.03.2017. – 08-11h, prostorije ambulante u Malom Iđošu (DZ “Dr Marton Šandor”)

11.03.2017. – 08-10h, prostorije ambulante u Ravnom Selu (DZ“Veljko Vlahović“ Vrbas)

12.03.2017. – 08-10h, SPS – prostorije SPS-a

18.3.2017. – 08-11h, prostorije ambulante u Lovćencu (DZ “Dr Marton Šandor”)

23.03.2017. – 08-10h, prostorije I Mesne zajednice u Vrbasu

25.03.2017. – 08-10h, prostorije ambulante u Zmajevu (DZ“Veljko Vlahović“ Vrbas)



08.02.2017.

Za www.okonas.info/ o hirurškim bolestima bubrega govori dr Dragan Rokvić, urolog OBV

07/02/2017 Oko nasZdravstvo

Bubrezi su parni organi koji se nalaze u organizmu čoveka i potpomažu funkciju detoksikacije organizma. Bolestima bubrega se bave urolozi i nefrolozi, ali ključnu ulogu u otkrivanju početnih stadijuma oboljenja imaju izabrani lekari.

“Hirurške bolesti bubrega delimo najčešće na četiri kategorije. To su bolesti koje su vezane za infekcije bubrega, bolesti koje su vezane za kalkulozu, odnosno kamenje u bubrezima i urogenitalnom sistemu, bolesti koje su vezane za urođene anomalije i bolesti koje imaju u sebi tumorsko poreklo”, objašnjava dr Rokvić.

Kod svih njih značajna simptomatologija je pojava krvi u mokraći i bol u predelu bubrežnih loža. U pojedinim slučajevima je praćena povišenom temperaturom, peckanjem, bolom pri mokrenju i učestalim mokrenjem.

Statistika ukazuje da je na ovim prostorima najčešće hiruško oboljenje infekcija i kalkuloza bubrega, odnosno stvaranje kamena u bubregu ili tačnije urogenitalnom sistemu. Postoji više teorija o nastanku kamena u bubregu.

“Jedna od njih je da usled vrtložnog kretanja mokraće unutar urogenitalnog sistema, visoke koncentracije minerala u urinu nastaje kamen. Zato je bitno da pacijenti znaju da je neophodno da uzimaju dosta tečnosti kao preventivu. Kamenčići mogu nastati i kao posledice infektivnih dešavanja, gde se stvara matriks na koji se taloži kalcijum i kamenje može biti u bilo kom delu urogenitalnog trakta – od bubrega mokraćnih kanala, mokraćne bešike i mokraćne cevi”, navodi dr Rokvić.

Osnovni simptomi su: bol, bol u bubrezima i mokraćnoj bešici, pojava krvi u mokraći, povišena temperatura, neprijatan miris mokraće. Određena grupa kamenčića malih veličina se praktično spontano eliminiše bez bolova. Češće se to dešava kod žena zbog anatomije urogenitalnog trakta. Ipak, urolog Rokvić, svima  savetuje obavezno javljanje izabranom lekaru u slučaju pojave nekih od simptoma.

07.02.2017.

Bačka Press br 27

 

03.02.2017.

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u februaru 2017. godine u organizaciji Crvenog krsta Vrbas i Odeljenja za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima – Transfuzije Opšte bolnice Vrbas:

 

04.02.2017. – 08-10h, prostorije ambulante u Bačkom Dobrom Polju (DZ“Veljko Vlahović“ Vrbas)

09.02.2017. – 08-10h, prostorije III Mesne zajednice u Vrbasu

12.02.2017. – 08-11h, prostorije Vatrogasnog doma u Kucuri

14.02.2017 – 08-10h, prostorije Mesne zajednice u Kruščiću

18.02.2017. – 09-11h, prostorije udruženja građana „Gostoljublje“ (u pasažu kod bioskopa „Jugoslavija“)

26.02.2017. – 08-11h, prostorije ambulante u Ruskom Krsturu (DZ Kula)



09.01.2017.

„Bebama s ljubavlju“

Na prigodnoj svečanosti povodom podele poklona koji su sakupljeni u ovogodišnjoj akciji „Bebama s ljubavlju“ Opšte bolnice Vrbas, goste je pozdravila dr Zorica Ristić, načelnica Ginekologije naglasivši  da joj je posebno drago što bolnica sprovodi akciju u kontinuitetu već osmu godinu. Takođe se zahvalila svim donatorima koji podržavaju akciju darivanja prvorođenih beba  iz godine u godinu, i poželela  je da godina pred nama, bude godina beba i povećanog nataliteta.

Prvorođenu devojčicu Vladanu lokalna samouprava je darivala je sa poklon čestitkom od 80.000 dinara, koju je je porodilji  Biljani Camović uručio predsednik opštine Vrbas Milan Glušac.  On je  takođe iskoristio priliku i da pozdravi novog VD direktora OBV dr Milana Popova i saradnike.

Već po tradiciji Opšta bolnica Vrbas je drugorođenoj bebi, devojčici Teodori obezbedila dečja kolica, dok su  SZR „Sanja“ – Sanja i Željko Knežević darovali više kompleta posteljine za krevetac. Apoteka Janković obogatila je pakete sa neophodnim sitnicama za bebe,  a cvećara „Kraljica“ – Ljiljana i Milan Ognjanović pripremili su nesvakidašnje bebi balon aranžmane.

Kao i svake godine kompanija Carnex iz Vrbasa i Supermix plus, doo iz Kucure darovali su  paket proizvoda, odnosno vaučer u vrednosti od po 5000 dinara za ekonomski najugroženije  porodice koje su dobile prinovu u vremenu od Nove godine do Božića.

Naravno, tu je i bliska saradnja sa Crvenim krstom Vrbas, uz čiju pomoć su paketi za porodilje kao i svake godine, dodatno obogaćeni.



09.01.2017.

TV “Bačka” Vrbas:

01.01.2017.

Vladana i Teodora – prve bebe rođene u 2017.  godini

 

U prvim minutima Nove 2017. godine tačniije 02.58 u Porodilištu OBV, Camović Biljana  iz Ravnog Sela rodila je devojčicu Vladanu – tešku 3.250 gr i dugačku 48 cm. U 07.55 Vladisavljević Tamara iz Vrbasa rodila je, takođe, devojčicu Teodoru – tešku 4400gr i dugačku 53 cm. Obe porodilje se osećaju dobro i iako su dočekale Novu godinu u bolnici, kažu da su dobile i najleši pokl


01.01.2016.

Novogodišnja čestitka iz Urgentne OBV

 

„U toku prethodne noći na Odeljenju za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice Vrbas primljeno je 17 pacijenata, od kojih je jedan zadržan na Odeljenje hirurgije a ostali su zbrinuti i poslati na kućno lečenje.“ – rekao je dr Aleksandar Iskrin, načelnik i dodao:

„U ime kolektiva i u svoje lično ime svima želim dobro zdravlje i srećne praznike uz dobro poznat savet – umerenost u svemu. Posebno savetujem oprez u saobraćaju i ukoliko konzmirate alkohol budite odgovorni – prepustite upravljač automobila (ili nekog drugog prevoznog sredstva) onome ko nije konzumirao alkohol, ili pozovite taksi.“



01.01.2017.

Srećni božićni i novogodišnji praznici!

30.12.2016.

30.12.2016.

Sindikat medicinskih sestara i tehničara OBV i Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti OBV obezbedili su bogate paketiće za decu svojih članova.

I ove godine Sindikat medicinskih sestara i tehničara OBV organizovao je predstava za mališane u KUD “Karpati” pod nazivom “Ups, pardon izvinite” u izvođenju kreativnog studija „Čarolija“ iz Novog Sada.

Prostorije ambulante Doma zdravlja “Veljko Vlahović“ u Savinom Selu, od 8 do10h



28.12.2016.

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u januaru 2017. godine u organizaciji Crvenog krsta Vrbas i Odeljenja za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima – Transfuzije Opšte bolnice Vrbas:

 

10.01.2017. Javno komunalno preduzeće “Standard” – prostorije “Standarda”, 09-11h

12.01.2017. Prostorije mesne zajednice u Liparu – opština Kula, 08-10h

15.01.2017. Prostorije OŠ “Nikola Đurković u Feketiću, 08-11h

19.01.2017 Prostorije ambulante Doma zdravlja “Veljko Vlahović“u Kucuri, od 8 do 10 časova

22.01.2017. Prostorije Doma zdravlja ”Dr Marton Šandor” ambulanta Lovćenac, 08-11h

28.01.2017. Prostorije ambulante Doma zdravlja “Veljko Vlahović“ u Savinom Selu, od 8 do10h



27.12.2016.

Paketići za mališane na Dečjem odeljenju OBV

Već nekoliko godina zaredom Aleksandar Subotin, pastor Evanđeoske crkve iz Kucure pored ostalih humanitarnih aktivnosti, brine se da i do mališana u bolnici budu dopremljeni novogodišnji paketići.

„ Danas su moje moje saradnice podelile paketiće deci koja su se zatekla na Dečjem odeljenju, a tako će biti i narednih nekoliko dana. Paketiće su napravila deca iz Engleske za svoje vršnjake iz Srbije, poslavši im slatkiše, školski pribor, igračke, rukavice, kape,.. pre svega čestitke sa lepim željama. Zahvaljujemo se mališanima, ali i organizacijama koje su omogućile distribuciju. Posebno bih  ovaj put istakao internacionalnu  humanitarnu organizaciju „Samaritan,s Purse“ – rekao je Aleksandar Subotin i dodao:“Nadam se da će se ova lepa praksa nastaviti i ubuduće i da će se poruka mira i dobre volje širiti i na ovaj način kako kod nas, tako i u drugim zemljama.“



26.12.2016.

Lekari zaposleni na Odeljenju za urologiju Opšte bolnice Vrbas zanovili su posuđe i escajg za pacijente.

„Pored posuđa koje su lično donirali naši lekari, Odeljenje urologije je i do sada opremljeno i uređeno sa mnogim donacijama od strane pacijenata koji su proveli neko vreme na odeljenju, prijatelja Urologije i ljudi dobre volje.“ – rekla je Melanija Španja, glavna medicinska  sestra  i dodala:

“U planu nam je i nabavka mašine za pranje posuđa, kao i još nekih sitnih aparata koji bi olakšli rad zaposlenih u tom segmentu, ali, svakako, omogućili i konforniji boravak pacijentima na odeljenju. Koristim ovu priliku da se iskreno zahvalim svim donatorima na pomoći i podršci.“



23.12.2016.

Svima koji najradosniji hrišćanski praznik slave 25. decembra, srećan Božić!

Opšta bolnica Vrbas

 

22.12.2016.

Vreme darivanja

Danas je kompanija „Samba kafa“  obradovala mališane i osoblje Dečjeg odeljenja Opšte bolnice Vrbas sa vrednim poklonima – televizorom i prelepom novogodišnjom jelkom.

„Pored ostalih društveno odgovornih aktivnosti kompanija  „Samba kafa“ našla se više puta u ulozi donatora, a vrlo često su vredne donacije usmerene baš bolnici i Dečjem odeljenju.  – rekla je Milošava Šuškavčević glavna sestra odeljenja prilikom prijema donacije i dodala:

„Koristimo ovu priliku da Vam se lično i iskreno zahvalimo na poklonima. Uvek ste nam izlazili u susret, mnogo puta doneli radost i osmeh na lica dece koja su se zatekla na odeljenju. Osoblje Dečjeg odeljenja srdačno Vas pozdravlja i želi srećne novogodišnje i božićne praznike, kao i puno uspeha u daljem radu.“



21.12.2016.

III Kongres srpskog udruženja za lečenje rana u Beogradu, decembar 2016.

SVA ZNANJA SVETA ZA JEDNU RANU – PRIRODA U RANI

Glavne teme:

  • Hronične rane – nova saznanja, biološki markeri
  • Venski ulkusi, šta novo prihvatiti a staro ne odbaciti
  • Dijabetesno stopalo
  • Dekubitalna ulceracija
  • Opekotine
  • Vaskularna hirurgija u tetmanu hroničnih rana
  • Hronične rane specifične etiologije, onkološke rane, reumatoidne hronične rane, hronične rane dečjeg doba, hronične rane kod protetskog materijala
  • Infekcija hronične rane – biofilm
  • Dokazani načini i nove metode u lečenju hroničnih rana
  • Organizacija lečenja hroničnih rana kroz državni i privatni sektor zdravstvenog sistema

U cilju kontinuirane edukacije lekara i medicinskih sestara kongresu su prisustvovali dr Goran Đurović specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, Valentina Nikolić glavna medicinsk sestra Odeljenja interne medicine i Duška Obrovački, glavna medicinska sestra Odeljenja za ortopediju, traumatologiju, plastičnu i rekostruktivnu hirurgiju.

 


 

19.12.2016.

Pre izvesnog vremena kompanija “Forma VS“, doo iz Beograda uputila je donaciju Porodilištu OBV. Donacija se sastoji od benkica, peškira, švedskih  i tetra pelena, ali i o nekoliko pumpica za porodilje i  o sterilizatoru za bebi bočice.

„Svaka donacija je dobro došla, a naročito u vidu potrošnog materijala koji se svakodnevno haba.“ – rekla je Milica Matović glavna sestra Ginekologije i dodala: „ Zahvaljujem se preduzeću Forma VS iz Beograda u ime porodilja, koleginica i u svoje lično ime i nadam se da će nas u skorije vreme ponovo posetiti i obradovati“



16.12.2016.

ZIMSKI PERIOD – VREME PREHLADA

Rino virusi su najučestaliji kod prehlada (zastupljeni u više od 100 podgrupa). Do infekcije dolazi prenošenjem putem kašlja ili kapljičnim putem sa obolelog, ali vrlo često se zarazimo i samim kontaktom preko inficiranih ruku ili predmeta. Pre svega inficiraju se ljudi čiji je imunološki sistem oslabljen ili još uvek nedovoljno dobro formiran, kao što je slučaj kod beba i male dece. Infekcija rino- virusom sluzokože i ždrela ima za posledicu bolove u grlu, kašalj, kijavicu curenje iz nosa. Oboleli osećaju umor i malaksalost i pri pokušaju da se brzo pridignu loša cirkulacija to onemogućava. U zimskim mesecima širenje virusa prehlade je naročito učestalo. Napolju je mokro i hladno, a nasuprot tome unutra nas dočeka topao i suv vazduh. Samim tim mogućnost za infekcije raste. Češće se nalazimo sa mnogo ljudi u zatvorenim prostorijama i virusi tada imaju najbolje šanse da se prenose. Ovo se odnosi najčešće na radno vreme a za naš imuni sistem to znači da se mora boriti protiv virusa i bakterija.Ukoliko je naš imunitet oslabljen prehlade se javljaju češće. Zbog toga upravo u tim hladnim danima našem organizmu su neophodni faktori za dobro funkcionisanje imunološkog sistema. U principu, naš organizam se mora sam izboriti sa prehladama, a mi mu moramo u tome maksimalno pomoći. Vitamini, minerali i mikrohranjive materije su odlučujući faktori koji zaslužuju posebnu pažnju. Oni jačaju odbrambeni sistem našeg organizma i pomažu nam da se zimi izborimo sa bolestima. Jedan od najvažnijih vitamina za jačanje imunog sistema je vitamin C koji učestvuje u mnogobrojnim procesima u ljudskom organizmu, te njegov nedostatak može izazvati mnoge posledice. Vitamin C potpomaže stvaranje takozvanih ćelija ubica u imunom sistemu i kao hvatač slobodnih radikala štiti organizam od oksidacionih procesa. Izgradnja i stabilizacija vezivnog tkiva nije moguća bez vitamina C a stabilno vezivno tkivo opet kontroliše širenje uzročnika bolesti. Vitamin A štiti kožu i sluzokožu. On učestvuje u izgradnji i stimulaciji odbrambenih ćelija i antitela, a to je pretpostavka za dobar imuni sistem. Vitamin E povećava aktivnost odbrambenih ćelija imunološkog sistema i važna je zaštita od slobodnih radikala. Takodje i vitamini B kompleksa učestvuju u održanju odbrambenog sistema.Što se tiče minerala i elemenata u tragovima najveću pažnju i značaj za imunološki sistem imaju selen, cink i bakar. Tako na primer Selen povećava aktivnost ćelija žderača, cink i bakar su važni za stvaranje antitela. U osnovi je najvažnije da se vitamini, minerali i druge ćelijske vitalne materije uzimaju zajedno da bise iskoristio njihov sinergijski efekat.

Srđan R. Vlahović

specijalista sanitarne ekologije



15.12.2016.

Juče su su na prigodnoj svečanosti višestrukim davaocima krvi uručene plakete i zahvalnice Crvenog krsta Srbije. Nagrade je primilo oko 80 davaoca koji su krv donirali više od 35, 50, 75 i 100 puta.

 

Uz podršku Skupštine opštine Vrbas, ovu svečanost su organizovali Crveni krst Vrbas i Služba za transfuziju krvi Opšte bolnice Vrbas.

——

“Uvek se u decembru prisetimo svih humanih ljudi, davalaca krvi, koji razmišljaju o nevoljama ljudi koje i ne poznaju. Ovo je skroman način da im se zahvalimo i uručimo im plakete i priznanja Crvenog krsta Srbije. Ove godine priznanja zaista imaju lep dizajn, u vidu stilizovane kapi krvi, i na ovaj način motivišemo i podstičemo i druge da postanu davaoci krvi”, rekla je Tatjana Gluščević, sekretarka CK Vrbas, i dodala da se ova organizacija vodi čuvenim rečima Duška Radovića – “Vaše malo može biti mnogo za one koji nemaju ni malo” (www.vrbas.net/info/vesti).



13.12.2016.

U Opštoj bolnici Vrbas u toku je uvođenje Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i očekuje se da će celokupan proces biti završen do kraja godine. Upućivanje na specijalistički pregled u OBV vrše izabrani lekari opšte medicine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

________________________

Tipovi uputa

Za dalja upućivanja, u sistemu postoje pet tipova  uputa:

  1. Uput sa terminom

Pri kreiranju uputa sa terminom izabrani lekar lekar opšte medicine ili lekar specijalista  obavezno bira ustanovu u kojoj upućuje pacijenta,  specijalnost resursa i resurs

prema kome se upućuje  pacijent. Pacijent se upućuje u tačno izabrani resurs u  ustanovi. Nakon izbora svih podatka prikazuje se prvi slobodni  termin. Ukoliko pacijentu ne odgovara prvi slobodni  termin, lekar u dogovoru sa pacijentom bira neki drugi  slobodan termin, koji je definisan i odobren.

 

  1. Uput bez termina (uput izvan termina)

Pri kreiranju uputa bez termina obavezno se bira  ustanova i specijalnost ka kojim se pacijent  upućuje.  Uput bez termina traje 30 dana. U tom roku pacijent  ima pravo dobiti medicinski tretman od strane  lekara specijaliste u ustanovi gde je upućen. Za  pacijente bez termina je predviđen period u toku  dana za preglede kako se ne bi narušio red  pregleda pacijenata sa terminom.

 

  1. Prioritetni uput

Ukoliko zdravstveno stanje pacijenta zahteva hitni  pregled od strane specijaliste ili dijagnostički  pregled, lekar specijalista tokom pregleda može kreirati prioritetni uput.  Prioritetni uput se kreira izborom ustanove i  specijalnosti i isti može biti realizovan u  sistemu u toku narednih 24 sata.

Napomena: Lekar koji kreira prioritetni uput je  odgovoran za unete podatke (dijagnoza, nalaz i sl.) i  isti potvrđuje da je zdravstveno stanje pacijenta  zaista hitno.

  1. Hitni uput

Ukoliko pacijent zbog zdravstvenog stanja dolazi na  pregled kod lekara specijaliste u urgentnom centru  ili ambulanti bez uputa, lekar specijalista kreira  hitni uput. Uput se kreira unosom JMBG ili LBO  pacijenta kome se pruža zdravstvena usluga.

 

  1. Kontrola (sa terminom)

Lekar pri pregledu pacijenta sa hroničnim oboljenjem, u sistemu kreira uput sa terminom za  ponovni pregled. Lekar može zakazati ponovni  pregled samo u sopstvenom kalendaru aktivnosti i  pri tome ne mora da ima već kreirano vreme za  prijem pacijenta. Na ovaj način, pacijent lakše dolazi do neophodne medicinske nege, odnosno ne mora ići kod  izabranog lekara kako bi zakazao ponovni pregled.

Integrisani Zdravstveni Informacioni Sistem

IZIS RS je centralni elektronski sistem, u kome se  čuvaju i obrađuju svi medicinski i zdravstveni podaci  o:

  • pacijenatima,
  • zdravstvenim radnicima i saradnicima,
  • zdravstvenim ustanovama,
  • zdravstvenim intervencijama i uslugama izvršenim u ZU,
  • elektronskim uputima i elektronskim receptima,
  • zakazivanju za specijalističke preglede,  dijagnostičke procedure i hiruške intervencije. Integrisani Zdravstveni Informacioni Sistem Integrisani Zdravstveni Informacioni

 

Podaci se čuvaju i održavaju u centralnoj bazi podataka Ministarstva zdravlja.

 

Preko IZIS‐a se omogućava unos, prikupljanje, skladištenje i  razmena podataka vezanih za zdravstveni sistem u RS. Svaka  ZU u RS može vršiti zakazivanja za pacijenta u odgovarajuću  ZU, kao i unutar same ZU.

(www.plusonline.rs/wp-content/uploads/2016/04/IZIS.pdf)

09.12.2016.

Bačka Press / br.25

Dr Mile Novković: Istrajati u zdravom načinu života



08.12.2016.

Okrugli sto “Nasilje nad ženama“

U okviru obeležavanja “16 dana  ženskog aktivizma u borbi protiv nasilja”, koje traje od 25.novembra do 10.decembra, sinoć je  u organizaciji Komisije za praćenje i ostvarivanje rodne ravnopravnosti opštine Vrbas,  održan okrugli sto na temu “Nasilje nad ženama”. U diskusiji je učestvovalo oko 20 predstavnika ustanova kao i članova Komisije, a gost je bila Diana Milović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova APV.

Predsednica Komisije za ostvarivanje rodne ravnopravnosti opštine Vrbas, Marijana Maraš, istakla je izuzetno dobru saradnju sa svim ustanovama, Policijskom stanicom, Centrom za socijalni rad, Opštom bolnicom, Domom zdravlja, Crvenim krstom, Gimnazijom kao i sa svim članovima komisije. “Ova Komisija je formirana  2005. godine, i funkcioniše od tada u manje-više istom sastavu, i primer je dobre prakse. Prema našim podacima, žrtve nasilja uglavnom  se prvo obraćaju policiji, a  po novom Zakonu policijski službenik će imati pravo da izrekne dve hitne mere, sprečavanje prilaska i udaljenja, čak kod potencijalno mogućeg nasilnika”, rekla je Maraš, i dodala da je svrha ovog okruglog stola, da se saslušaju predstavnici svih institucija koje su uključene u borbu protiv nasilja i da se podaci uporede. Prema podacima koje je Maraš iznela, poslednjih godina povećao se broj nasilja dece prema roditeljima, zbog zloupotrebe narkotika, a s druge strane povećelo se poverenje žrtava nasilja prema policiji.

Na okruglom stolu  Opštu bolnicu Vrbas predstavljale su Valentina Ninić psiholog, Peković Vera socijalna radnica, dr med. Cveta Roganović, načelnica Neurologije i dr. med Zorica Ristić načelnica Ginekologije, iznevši svoja profesionalna iskustva, kao i iskustva u  dosadašnjem radu u Komisiji.

02.12.2016.

01.12.2016.

BačkaPress/ Broj 0025/2016


30.11.2016.

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u decembru mesecu u organizaciji Crvenog krsta Vrbas i Odeljenja za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima – Transfuzije Opšte bolnice Vrbas:

 

01.12.2016. – Prostorije  II Mesne zajednice u Vrbasu, od 8 do 10 časova

04.12.2016.-  Prostorije Doma zdravlja Mali Iđoš u Malom Iđošu, od 8 do 11 časova

10.12.2016. –  Prostorije ambulante Doma zdravlja “Veljko Vlahović“ Vrbas u Ravnom Selu, od 9 do 11 časova

18.12.2016. –  Prostorije Osnovne škole “Nikola Đurković” u Feketiću, od 8 do 11 časova

22.12.2016. –  Prostorije I Mesne zajednice u Vrbasu, od 8 do 10 časova

24.10.2016. –  Prostorije ambulante Doma zdravlja “Veljko Vlahović“ Vrbas u Zmajevu, od 8 do 10 časova
————————————————

Potrebne su sve krvne grupe!

29.11.2016.

Poziv za sve koji žele da učestvuju u novogodišnjoj akciji “Bebama s ljubavlju”

 

Kao i svake godine, Opšta bolnica organizuje akciju “Bebama s ljubavlju” kada zajedno sa donatorima daruje prvorođene bebe u Novoj godini. Pozivamo sve koji su u mogućnosti i žele, da se pridruže.

Uprkos ekonomskoj situaciji koja ograničava, akcija se sprovodi osmi put za redom i ovom prilikom  želimo da se zahvalimo svima koji su učestvovali ili na bilo koji način pomogli.

Do sada su pored Lokalne samouprave, “Regionalne razvojne agencije Bačka”, kompanije “Carnex”, apoteke “Janković”, apoteke “Galenfarm”, Crvenog krsta Vrbas,  kompanije “Milupa – Kibid”, “TasMix”, “Samba”, SZR “Sanja”, u akciji učestvovali i cvećara “Kraljica“, neke NVO, Aleksandar Subotin, kao i prijatelji Porodilišta koji su želeli da ostanu anonimni.

28.11.2016.

Povodom 01. decembra – Svetskog dana borbe protiv HIV infekcije

Akcija „Otvorena vrata“ :

– Odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima – Transfuzija OBV

– 01.12.2016. četvrtak

– 08-18.00.h

Dobrovoljno, poverljivo, besplatno i bez uputa – testitanje i savetovanje.

“TESTIRANJE JE U MODI! TESTIRAJ SE NA HIV”

_______

“Već nekoliko godina za redom vršimo besplatno testiranje na HIV i još neke krvlju prenosive bolest povodom 01. decembra Svetskog dana borbe protiv HIV infekcije. Rezultati testa su poverljivi, izdaju se u zatvorenoj koverti, a o eventualnim pitanjima moguće je posevatovati se sa lekarima prilikom preuzimanja istih.

Ranom dijagnozom produžavamo život obolelom, zaustavljamo širenje HIV infekcije, i sprovodimo plan lečenja kod inficiranih osoba – prenos HIV-a možemo sprečiti samo ako je HIV status poznat.” – poručili su iz Transfuzije OBV

21.11.2016.

Kalendar zdravlja: novembar – mesec protiv bolesti zavisnosti

Zavisnost od interneta, zavisnost XXI – veka

Na putu ka novoj dijagnostičkoj kategoriji

Internet – globalna kompjuterska korisnička mreža, virtualna mreža predstavlja savremeno sredstvo komunikacije. Od trenutka kada je formiran beleži neverovatnu ekspanziju – i po broju korisnika, i po broju informacija koje na ovaj način postaju dostupne datim korisnicima.Beleži se sve veći broj korisnika za koje internet, odnosno dostupne aktivnosti ove mreže postao predmet patološke vezanosti i kompulsivne upotrebe. Dosadašnja istraživanja su pokazala da između 5 % i 10 % procenata korisničke populacije ispoljava maladaptivneoblike (zlo) upotrebe interneta. Iako još nije uvršćena u zvanične dijagnostičke kvalifikacije mentalnih obolenja, zavisnost od Interneta ispoljava sve one oblike disfunkcionalnog ponašanja koji su nam poznati kada su u pitanju drugi oblici zavisnosti. U skladu sa tim poremećaj se odražava na planu porodičnih odnosa, profesionalnih relacija, fizičkom planu.Upravo zbog svoje multidimenzionalnosti, pristupačnosti i korisnosti internet postaje za veliki broj korisnika više od komunkacijske alatke, postaje objekat zavisnosti dovodeći posledično do postepene socijalne izolacije, apragmatizma, gubitka socijalnih veština i u krajnjem stepenu do svojevrsne dehumanizacije. Poremećaj je prvi put opisao američki psihijatar Ivan Goldberg 1995 god.

Zavisnost od interneta postala  je predmet velikog broja istraživanja, čiji je krajnji cilj da se razotkrije etiologija ovog novog oblika zavisnosti kako bi se mogle preduzeti adekvatne mere za njenu prevenciju i terapiju. To je je psihofizički poremećaj koji podrazumeva pojavu tolerancije (pojavu da ista količina vremena provedenog na internetu dovodi do sve manje zadovoljstva i postaje potrebno da korisnik sve više vremena provodi na internetu da bi se postigla ista količina zadovoljstava ), zatim podrazumeva simptome povlačenja (tremor, anksioznost, neraspoloženje i sl. Kada osoba nekoristi internet), afektivne smetnje (depresija i iritabilnost) i poremećene socijalne relacije (gubitak i propast bilo kvaliteta ili kvantiteta odnosa sa okolinom).

Razlike u odnosu na alkoholizam i narkomaniju kao najučestalije obilike zavisnosti gotovo da ne postoje, izuzev što je kod zavisnosti od interneta isključena mogućnost fizičkog unošenja štetne supstance u organizam.

Psihološka klopka zavisnosti – šta Internet čini privlačnim!

Ono što čini internet prijemčljivim u toj meri da on može postati predmet patološke upotrebe obuhvata više aktivnosti i segmenata ove virtualne mreže: socijalna podrška, seksualna sloboda, kreiranje novog identiteta.

Uključeni u virtualne grupe spremni su da iznose svoje stavove koje u realnom svetu ne mogu usled straha od kritike, socijalne osude, kao i potencijalne mogućnosti odbačenosti od strane grupe. Osoba zanemaruje realne socijalne kontakte i usmerava se na aktivnosti virtualne zajednice čije se postojanje zasniva na kucanju po tastaturi. Uprkos tome što se ove interakcije svode na čistu tekstualnu komunikaciju, ovakva vrsta razmene ubrzo, ponekad i po prvi put stvara utisak imaginarne bliskosti. Istraživači smatraju da način na koji osoba koristi ovaj vid komunikacije ima svoju osnovu u bazičnim ljudskim potrebama, pa tako npr. u Maslovljevoj hierarhiji motiva potreba za socijalnom prihvaćenošću i pripadanja zauzima centralno mesto. Zabeleženo da se osobe sa istorijom psihijatriskog obolenja više oslanjaju na ovaj vid socijalne komunikacije, da bi zadovoljili svoje socijalne potrebe, usled otežane mogućnosti ponovne integracije u socijalnu zajednicu nakon boravka u hospitalnim uslovima.

U okviru virtualne mreže postoji sloboda da se iznesu i ispolje skrivene seksualne aspiracije i želje i da se ponaša u skladu sa njima bez straha od socijalne reprekusije. Mnoge osobe preko interneta imaju mogućnost da nađu partnera. U okviru anonimne komunikacije osoba može da prezentuje sebe na način koji njoj odgovara, prikrivajući pri tome svoja realna svojstva i ističući svoje karakteristike koje su u najvećem broju slučaja nerealne. Osoba na interentu može da konstruiše svoj identitet u skladu sa svojim željama. Promena je moguća počevši od fizičkih karakteristika, preko pola, godišta, rase što sve zajedno formira novu osobu, odnosno drugačije viđenje sebe. Osoba koja pati od niskog samopoštovanja, doživljaja lične neadekvatnosti i neodobravanja od strane drugih su pod najvećim rizikom da razviju novi identitet. Negativni self koncept je često taj koji vodi ka kliničkoj depresivnosti, anksioznosti, što se posledično može odraziti na ekcesivnu upotrebu interneta i manipulaciju predstave sebe. Ekcesivna upotreba interneta se pored fizičkog odražava na porodično, profesionalno i socijalnom planu, što i čini osnovno težište problema ove vrste zavistnosti. Fizički faktor rizika koji je povezan sa zloupotrebom interneta nije ni blizu negativnim fizičkim ishodima drugih oblika zavisnosti, alkoholizma i narkomanije. Istraživači ističu da zavisnici od interneta provode na internetu između 40 i 80 sati nedeljno, ponekad i sa vezanim periodima od po 20 sati neprekidno. Da bi se prilagodili ovakvom tempu ritam spavanja znatno izmenjen. Često izveštavaju da ležu nakon uobičajnog perioda za leganje, i ako ustaju obično oko 06,00 časova radi odlaska na posao. Ovakva deprivacija sna dovodi do osećaja hroničnog umora, pada imuno sistema, poremećenog apetita, čestih glavobolja, preteranok konzumiranja kafe, što sve zajedno povećava vulnerabilnost organizma za nastanak mnogih bolesti. Sedeći položaj tokom dugih boravaka na interentu dovodi do bola najčešće u lumbalnom delu kičme i čestih problema sa vidom.

U okviru porodičnog okruženja problem zavisnosti počinje da se manifestuje postepeno redukcijom svakodnevnih kućnih aktivnosti, zapostavljanje brige o deci, počinju da se javljaju nesuglasice i svađe, afere sa virtualnim partnerima postaju sve češći uzrok razvoda. U okviru profesionalne svere osobe koje imaju problem sa patološkom upotrebom intereneta počinju sve češće da izostaju sa posla, postaju radno neproduktivni, kvalitet njihovog rada drastično pada, sve više se izoluju u odnosu na kolege sa posla.

Osoba je vulnerabilna za nastanak zavisnosti od interneta kada postoji osećaj hroničnog nezadovoljstva u životu, odsustvo bliskosti ili jake veze sa drugim ljudima, nedostatak samopouzdanja. Kod osoba koje nisu zadovoljne ili su uznemirene odredjnim oblastima svog života postoji mogućnost da se razvije patološka upotreba interneta jer ne pronalaze druge načine suočavanja sa realnim ishodima životnih događaja. Osećaj depresivnosti, niskog samopoštovanja, bespomoćnosti i pesimizma vezanog za budućnost mogu biti okidači za zavisničko ponašanje putem koga će osoba bar privremeno pobeći ili izbeći suočavanje sa negativnim mislima i osećanjima. Ne postoji samo jedan uzročnik zavisnosti. Zavisnost je proces koji podrazumeva različite faze i odgovor na tretman u velikoj meri zavisi od individualnih faktora ali i podrške okoline. Strategija lečenja obuhvataju specijalizovane softver za ograničavanje pristupa internetu, kognitivno-bihejvioralnu terapiju, i druge metode odvikavanja.

Faktori koji utiču preventivno, zaštitnički kao i kod drugih oblika zavisnosti su :

Dobri i snažni porodični odnosi, uspostavljeno poverenje i razumevanje i adekvatan roditeljski nadzor. Kvalitetno planirajte vreme zajedničkog druženja sa decom, posticati odgovorno ponašanje i uspeh jer ono razvija samopoštovanje i samopouzdanje. Poželjno je sticati znanja i veština kako bi se čovek mogao odupreti zavisnostima i isticati važnost zdravih stilova života radi očuvanja zdravlja. Izrazito je važno Informisati se o mogućim problemima i posledicama zloupotrebe interneta.

Valentina Ninić, psiholog

15.11.2016.

14.11.2016 – Slava lekara Sveti Vrači

Juče, 14. novembra lekari su proslavii svoju slavu Sveti Vrači, praznik posvećen svetiteljima Kozmi i Damjanu. Domaćica slave bila je dr Brajana Nikolić, a kum slave dr Nebojša Perić. Naredne godine domaćin slave biće dr Vladimir Drašković, a kuma slave dr Sandra Đeković.

­­­­_______________________

Sveti Kozma i Damjan su bili vračevi (lekari), besrebrenici i čudotvorci. Braća rodom negde iz Azije, od oca neznabožca i majke hrišćanke. Otac je umro još dok su bili deca, te ih je majka uzgojila u hrišćanskom duhu. Od Gospoda su dobili dar za isceljenje raznih bolesti (https://sr.wikipedia.org/sr/Sveti_Kozma_i_Damjan), zbog čega se smatraju zaštitnicima lekarske profesije.


14.11.2016.

Kalendar zdravlja:

  1. novembar – Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti

Simptomi šećerne bolesti su konstantna i jaka žeđ, učestalo mokrenje, stalna potreba za hranom i osećaj gladi, gubitak na težini i mršavljenje, suvoća kože, ekcemi, svrab, česte infekcije, zamagljen vid, malaksalost i umor, trnjenje ruku i nogu… (izvor: secerna bolest simptomi | uzroci | ishrana | komplikacije http://dijetamesecevemene.com/zdravlje/secerna-bolest-simptomi-ishrana/)

Ponekad su simptomi maskirani, te se preporučeje povremena kontrola nivoa šećera u krvi. Svakako, najpre je neophodno obratiti se izabranom lekaru koji će pacijenta, ukoliko je to potrebno,  uputiti na dalje pretrage i pregled kod lekara specijaliste.

08.11.2016.

U susret praznicima:

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje sedam saveta za zdrav, kvalitetan i dug život

Jedite pametno: hrana neka ne bude s previše energije, masnoća i soli, a neka u njoj bude više povrća i voća

Redovno doručkujte
Izbegavajte uzimanje hrane između obroka i održavajte optimalnu telesnu težinu,
Redovno spavajte 7-8 sati
Redovno se bavite fizičkom aktivnošću (najmanje 30 minuta na dan)
Nikada ne pušite cigarete
Alkohol uzimajte umereno ili ga sasvim izbegavajte

 

(Izvor: www.ikvbv.ns.ac.rs/sr/55-mediji/vesti/175-prejkat-jedanzivotjednosrce)



03.11.2016.

 

Od sredine novembra moguća je zamena zdravstvenih knjižica sa zdravstvenim karticama uz podnošenje zahteva elektronskim putem

 

Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 109/2005-ispr. i 57/2011, 110/12-odluka US, 119/12, 99/14, 123/14 i 126/14-odluka US) definisano je da osigurana lica pravo na zdravstvenu zaštitu o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju na osnovu overene zdravstvene knjižice, odnosno kartice zdravstvenog osiguranja. Rok za zamenu zdravstvenih knjižica karticama zdravstvenog osiguranja je 31.12.2016. godine. (www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/ekartica). Identitet osiguranog lica potvrđuje se dokumentom  koji sadrži fotografiju.

Pored organizovane zamene zdravstvenih knjižica na nivou ustanove ili preduzeća uskoro će biti omogućeno i podnošenje  prijave elekronskim putem po sledećoj proceduri:

Procedura podnošenja zahteva:

–  Otvorite nalog i ulogujete se na njega na portalu eUprava, zatim pronađete uslugu RFZO – Podnošenje zahteva za karticu zdravstvenog osiguranja;

– Pronađete filijalu RFZO u opštini na kojoj ste prijavljeni i popunite elektronski obrazac za izdavanje nove knjižice

– Korisnik dobija automatski generisanu uplatnicu od 400 dinara za plaćanje takse

– Uplatnica sadrži jedinstveni poziv na broj koji je neophodno navesti prilikom plaćanja takse. U ovom trenutku ona može biti plaćena putem eBenkinga, mBenkinga ili odlaskom na šalter pošte ili banke;

– Kada informacija o izvršenoj uplati stigne u RFZO počinje se sa izradom kartice zdravstvenog osiguranja

– Korisnik dobija obaveštenje putem SMS-a kada može podići dokument u svojoj filijali RFZO-a. (rs.n1info.com)

(Napomena: Fotografija zdravstvene kartice je preuzeta sa rs.n1info.com)



28.10.2016.

 Slava medicinskih sestara

02.11.2016.

Prve količine vakcine protiv gripa namenjene zdravstvenom osoblju stigle su i u Opštu bolnicu Vrbas.

Statistički podaci na osnovu više istraživanja, kako u Srbiji tako i u svetu ukazuju da  je jedan od tri zdravstvena radnika dobio grip  tokom sezone gripa, a da su tri od četiri negovali pacijente dok su bili bolesni, a da toga nisu bili svesni.( www.apotekakraljevo.rs/preporuke-za-zdravstvene-radnike)

Grip može biti naročito komplikovan kod dece ranog uzrasta, starih i osoba koje se leče imunosupresivima ili boluju od hroničnih bolesti. Pacijenti u zdravstvenim ustanovama mogu preneti virus gripa zdravstvenom osoblju, ali može bit i obrnuta situacija.

Posvećenost poslu podrazumeva i primenu preventivnih i zaštitnih mera,što između ostalog podrazumeva i pravovremenu vakcinaciju.



28.10.2016.

 Slava medicinskih sestara i tehničara Sveta Petka

Juče, 27. oktobra medicinske sestre i tehničari su proslavii svoju slavu Svetu Petku. Domaćini slave bili su zaposleni u Službi radiološke dijagnostike OBV, domaćica Danijela Nikolić, a kum slave Igor Krivokapić. Naredne godine domaćini će biti zaposleni u Odeljenju za neurologiju, a kuma slave će biti Tijana Milović.

***
Sveta Petka, ili prepodobna mati Paraskeva, je zaštitnica žena i svetiteljka koja je pomagala bolesne i siromašne. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Čudotvorne mošti Svete Petke prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle ih je bugarski car Jovan Asen 1238. godine preneo u Trnovo, da bi bile prenete u Vlašku nakon pada Bugarske pod Osmanlije.

Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice mošti su prenete u Beograd. Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti sv. Petke. Na molbu moldavskog gospodara Vasilija 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu). (https://sr.wikipedia.org/sr/Sveta_Petka)

Prema predanju prilikom prenošenja moštiju na svim mestima gde je povorka zastajala da prenoći nastao je čudotvorni izvor sa svetom i čudotvornom, lekovitom vodom. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su njene mošti dugo vremena počivale.



27.10.2016.

Kalendar zdravlja:

29. oktobar – Svetski dan borbe protiv moždanog udara

www.okonas.info/

25.10.2016.

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u novembru mesecu u organizaciji Crvenog krsta Vrbas i Odeljenja za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima – Transfuzije Opšte bolnice Vrbas:

 

05.11.2016. Prostorije ambulante Doma zdravlja“Veljko Vlahović“ – Vrbas u Bačkom Dobrom Polju, od 8 do 10

10.11.2016. Prostorije III Mesne zajednice u Vrbasu, od 8 do 10 časova

12.11.2016. Prostorije udruženja građana “Gostoljublje” (u pasažu kod biokopa “Jugoslavija”), od 09 do 11 časova

13.11.2016. Prostorij SPS-a, 09 do 11 časova

16.11.2016. Prostorije Mesne zajednice u Kruščiću – opština Kula, od 8 do 10 časova

20.11.2016. Prostorije Ambulante Ruski Krstur – Dom zdravlja Kula, od 8 do 11 časova

22.11.2016. Prostorije Transfuzije – Karate klub Vrbas, od 8 do 10 časova

24.10.2016.

“Umetnošću protiv bolesti“

“ Ponosni smo što naša dela, nakon današnjeg druženja, nastavljaju da žive svoj novi život u prostorijama i bolesničkim sobama ove Ustanove.” Rajko Karišić

 

U subotu, 22. oktobra u Opštoj bolnici Vrbas održana je osma po redu, jednodnevna likovna kolonija „Umetnošću protiv bolesti“. Tridesetak slikara iz Vrbasa i okoline pretočilo je delić svoje energije u vredna umetnička dela koja su poklonili bolnici i pacijentima.

„Ideja o  likovnoj koloniji nije nova. Nešto slično viđeno je u drugim bolnicama, ustanovama i na nekim drugim mestima. Ipak, ideja bi ostala samo ideja da Dragan Babović nije pokrenuo, a zatim i nekoliko kolega i koleginica entuzijasta podržalo ideju, i osmislilo samu manifestaciju. Nakon osam godina rezultat je više od 1400 umetničkih dela koja su humanizovala prostor bolnice, učinila ga toplijim i prihvatljivijim, boreći se umetnošću protiv bolesti.  Praktično, Opšta bolnica Vrbas postala je i jedna vrsta galerije koja je otvorena 24 časa“ – rekao je Dragan Simić član organizacionog odbora ali i predsednik udruženja likovnih amatera „Atelje 05“ koje je ove godine  i suorganizator kolonije.

Na koloniji su takođe učestvovali i članovi Udruženja likovnih umetnika Vrbas, a Silvija Jelačić je tom prilikom rekla: “ Svi umetnici se rado odazivaju na poziv, rado dolaze i podržavaju likovnu kolniju Opšte bolnice Vrbas. Logično, ideja je,  pa i ja ovde dođem da svojim delom pomalo obradujem sve koji uđu u ovu ustanovu. Na neki način nastojimo da ublažimo tegobe bolesnika, ako već ne možemo više da uradimo. Mi,  naravno ne možemo da izlečimo neke neizlečive bolesti, ali smo se potrudili da ovaj dan učinimo posebnim.“



 

21.10.2016.

  1. oktobar

Međunarodni dan pažnje posvećene mucanju i govornim manama

 

Iz Ambulante logopeda:

Procena, pomoć i tretman  određuje se prema svakom detetu ponaosob

 

Mucanje je poremećaj flientnosti govora koji se ispoljava u isprekidanosti i nepravilnosti govornog procesa usled grčeva organa za artikulaciju,fonaciju i disanje.To je zapravo poremećaj ritma i tempa govora.

Najčešće se javlja u ranom uzrastu između druge i šeste godine kada razvoj govora još nije završen. Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica. Ispoljava se na različite nacine: ponavljanjem ili produzavanjem glasova, slogova ili reci, zastojem u govoru, ubacivanjem različitih glasova ili uzrečica i sve to je praćeno strahom od govora, pojačanim znojenjem, crvenilom lica, ubrzanim radom srca, izbegavanje gledanja sagovornika u oči… Anksioznost, stres, očekivanje procene,vaznost situacije za osobu – bitne su okolnosti pod kojima se mucanje intenzivira.

Uzroci mucanja jos nisu u potpunosti poznati. Poznata su bar tri faktora koja učestvuju u nastanku mucanja: biološka sklonost ka mucanju (nasledna ili urođena) , traumatska situacija kao neposredni povod, psihološki unutrašnji i spoljni činioci koji takvo stanje podržavaju. Razlozi za početak mucanja su kod svakog deteta razliciti zato se procena, pomoć i tretman određuju prema svakom detetu ponaosob.

 



20.10.2016.

Dana, 22.10.2016. godine (subota) održaće se 8. likovna kolonija ”Umetnošću protiv bolesti” u Opštoj bolnici u Vrbasu.
Na koloniji će učestvovati do 25 stvaralaca uglavnom iz Vrbasa i najbliže okoline. Žao nam je što ovom prilikom nismo u mogućnosti da pozovemo više naših prijatelja slikara koji su do sada plemenito i nesebično stvarali i poklanjali svoje radove bolnici.
Opšta bolnica je zahvaljujući likovnim stvaraocima postala prijatnije i lepše mesto za boravak i posete pacijenata kao i rad zaposlenih.

 

 

19.10.2016.

Škola leđa

„Kičmeni stub je vešalica na koju kačimo sve što u toku dana proživimo“

Povodom Svetskog dana kičme fizioterapeuti Odeljenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju odlučili su da  svim zaposlenima u OBV poklone „Školu leđa“ – teorijske i praktične savete, uz demonstraciju  vežbi.

„Usled savremenog načina života i poslovnih aktivnosti koje se često obavljaju sedeći, najviše strada vratna kičma i lumbalni deo – kako to pacijenti kažu „krsta“. U današnje vreme ljudi mnogo rade, ali ne rade aktivno. Mišići slabe, povećava se opterećenje leđa i kičmeni stub propada. Svakodnevnim vežbama neophodno je ojačati taj takozvani „mišićni mider“ da  bi se smanjio pritisak na kičmeni stub. To su sasvim jednostavne, lagane vežbe – doduše i malo dosadne, ali veoma korisne.

Posebno naglašavam da većina ljudi radije ode  da vežba u teretanu (iako su fizički nespremni) i upravo tako dođe do povreda. Najpre treba vežbati u kućnim uslovima, odvojiti malo vremena i pre svega imati volje.“ – rekao je Nemanja Vucelja, strukovni fiziterapeut specijalista, demonstrirajući nekoliko vežbi.

„Statistika kaže da i veliki broj zdravstvenih radnika ima probleme sa kičmenim stubom, bez obzira da li se radi o vratnom, grudnom ili slabinskom delu.Takođe, svaki treći – četvrti čovek uopšte, ima ozbiljne zdravstvene probleme u vezi kičmenog stuba, što opet rezultira  izostajanjem  sa posla i smanjenom efikasnoću u radu. Ukoliko ovakvo stanje traje duže, dolazi i do promene same psihe.

Značaj vežbi je veliki. Ne samo da mogu učestvovati u lečenju ovih problema, odnosno u otklanjanju simptoma degenaritivnog propadanja kičmenog stuba, nego su okosnica – ustvari prevencija problema.

Degenerativna oboljenja kičmenog stuba imaju, pre svega, genetsku predispoziciju. Ipak generalno, imaju veze sa fizičkim opterećenjem, sa manjkom fizičke aktivnosti, sa prethodnim povredama, određenim bolestima… Zatim, loše držanje kod dece koje sa funkcionalnog prelazi na strukturalne oblike lošeg držanja, predstavlja idealne mehaničke uslove za nastanak degenerativnog reumatizma.

Opšti savet kolegama je da nađu malo vremena za sebe. Da deo vremena koje poklanjamo drugom, odvojimo za sebe i ispunimo fizičkom aktivnošću koja će sprečiti da naš kičmeni stub propadne. Kičmeni stub je vešalica na koju zapravo kačimo sve što u toku dana proživimo. Dakle, fizička aktivnost i zaštitni položaji i stavovi predstavljaju osnovu  za sve  naše dalje aktivnosti.“ – dodala je u teorijskom delu školice Dušica Perović, diplomirani fizioterapeut.



 

 

17.10.2016.

16.oktobar – Svetski dan hrane

Sta očekujemo od hrane u 21. veku? Prvenstveno da  bude sigurna, da doprinos opštem zdravlju i prevenciji bolesti (principi zdrave ishrane), da ne sadrži alergene ili da ih ima vidno obeležene i da sadrži biološki aktivne komponente sa povoljnim zdravstvenim efektima. Hrana mora biti očuvanih sastojaka, da je specijalno dizajnirana za potrebe pojedinih populacionih grupa, da je savremeno i funkcionalno pakovana, očuvanih i poboljšanih senzornih karakteristika i sa dugim rokom trajanja. Hrana ne sme zavisiti od  od sezonskih varijacija, mora biti pravilno i detaljno deklarisana, laka za pripremu a tehnološki proces i pakovanje da su u skladu sa “environmently friendly” doktrinom. Pored svega toga, hrana mora biti maksimalne svežine i minimalnog nivoa prerade i jeftina.

Moglo bi se reći da hrana znači život. Sva živa bića moraju unositi hranu da bi živela. Jednostavno rečeno: ako ne jedete neko vreme, umrećete. Ako hrana koju unosite ne sadrži odgovarajuće sastojke, organizam ima problem u održavanju funkcija koje ga drže u životu. Hranu čine hranljive materije koje se koriste za izgradnju i održavanje organizma. Sa druge strane, hrana se može definisati i kao bilo koja supstanca koju organizam prerađuje sa ciljem dobijanja energije i izgradnje tkiva.

Prema jednoj od definicija  pod zdravom hranom  podrazumevaju se namirnice koje doprinose fiziološkoj i psihološkoj ravnoteži organizma kao i optimalnoj otpornosti na stres, infekcije i bolesti. Danas, ishrana ima izuzetno značajno mesto u nauci. Za poslednjih 20 godina, zahvaljujući velikom broju naučnih otkrića, ishrana je od marginalnog postala glavni deo biomedicinskih nauka. Mnogi lekari specijalisti su svesni da terapija retko može biti kompletna bez odgovarajućih preporuka u ishrani. Čovek se danas može lako izgubiti u potrazi za zdravom ishranom jer makrobiotika preporučuje jedno, zvanična medicina drugo, ajurveda treće, a od prijatelja ste možda čuli za potpuno novu dijetu koja će rešiti neki vaš problem. Postoje i različiti testovi intolerancije na hranu pomoću kojih možete odrediti individualnu toleranciju na hranu, što svakako spada u pouzdanije metode. Ljudi su različiti, pa je sasvim sigurno da nekome određena hrana prija, a nekome ne. Ali, postoje i univerzalne istine koje se uglavnom odnose na raznorazna preterivanja kojih se treba kloniti – u količini hrane koja se konzumira, u njenom degradiranju u procesu proizvodnje ili pripreme, u udaljavanju od prirodnih potreba organizma za hranljivim sastojcima, a koja su pogubna za čoveka. I upravo zbog toga je veoma važno proširiti svoja saznanja i svoju svest vezano za ishranu.

Ne živi se da se jede vec se hrani da se živi.

 

Srđan R. Vlahović

spec.sanitarne ekologije

 


14.10.2016.

Kalendar zdravlja:
15. oktobar – Svetski dan čistih ruku

 

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization: WHOwww.who.int/) je povodom Međunarodnog dana higijene ruku, objavila postere podrške zdravstvenih ustanova –https://walls.io/SafeSurgicalHands

13.10.2016.

“ŠKOLA LEĐA”

POVODOM SVETSKOG DANA KIČME, 17.10. 2016 (PONEDELJAK), ODELJENJE ZA FIZIKALNU MEDICINU I REHABILITACIJU OPŠTE BOLNICE VRBAS POKLANJA DRAGIM KOLEGAMA I ZAPOSLENIMA OPŠTE BOLNICE „ŠKOLU LEĐA“.

OD 12 h, SVI ZAINTERESOVANI ĆE BITI U MOGUĆNOSTI DA DOBIJU PRAKTIČNE SAVETE I OBUKU KAKO DA PREVENIRAJU I LEČE TEGOBE VEZANE ZA KIČMENI STUB.

DOBRO DOŠLI!
FIZIOTERAPEUTI OBV

 




                                     

12.10.2016.

Kalendar zdravlja:

  1. 10.2016. – Svetski dan borbe protiv artritisa

Razlikujemo dve vrste artritisa: osteoartritis ili artrozu i zapaljenski artritis. U oba slučaja su zahvaćeni zglobovi, pokretljivost je otežana, a samim tim i kvalitet života pacijenta.

Artroza nastaje trošenjem zglobne hrskavice usled više faktora,od kojih se izdvajaju starenja organizma i opterećenja zglobova. Statistika ukazuje da najčešće oboljevaju pacijenti iznad 60 godina starosti, ali praksa ukazuje da je i sve više mladih koji oboljevaju zbog opterećenja zglobova, stečenih deformiteta i povreda (naročito kod sportista) i sasvim suprotno – manjka fizičke aktivnosti. Redovna, ali odgovarajuća fizička aktivnost uz zdrav stil života, dobra je prevencija za osteoartritis.

Za reumatoidni artritis karakteristično je se da su, uz genetsku predispoziciju, potencijalni okidači i neki virusni i bakterijski infekti, da zahvata pored zglobova i vanzglobne strukture, ali može da zahvati i ceo organizam.

h2>

11.10.2016.

10-16.10.2016. Evropska nedelja borbe protiv bola

Početkom 2016 godine započela je sa radom Ambulanta za properativnu pripremu i terapiju bola i do danas je medikamentozno, ali i akupunkturom lečeno blizu 1500 pacijenata iz Vrbasa i okruženja.

Po rečima dr med. Andrijane Marić, anesteziologa terapija  je u nekoj meri pomogla svakom pacijentu, ali je kod 50% pacijenata došlo do potpunog izlečenja: “ Bol nije simptom koji ukazuje na određeno oboljenje, već i hronična bolest koja ima sopstvene simptome. Često puta dolazi do komplikacija u vidu povišenog krvnog pritiska, povišenog šećera u krvi, problema sa metabolizmom ali i do psihosomatskih oboljenja.

Bol uvek može da se umanji, ponekad i potpuno odstrani, ali je neophodno prethodno utvrditi anamnezu i otkriti  na koji je način nastao, koliko dugo traje, odnosno koja ga je bolest uslovila.

Lečenje zahteva i periodičnu proveru zdravstvenog stanja pacijenta, jer je sam proces lečenja dugorajan. Ponekad dođe do remisije bolesti, a zatim do vraćanja, pa se i sam bol vraća. Upravo iz tog  razloga preporučujem povremene kontrole  u zavisnosti od promene zdravstvenog stanja pacijenta.”

Ambulanta radi svakog radnog dana od 07 do 14 časova, a pacijenti mogu doći na pregled na osnovu svog zdravstvenog stanja, uz uput od strane lekara specijaliste i/ili izabranog lekara opšte medicine u Domu zdravlja, bez zakazivanja.



10.10.2016.

Slava medicinskih sestara i tehničara

Sveta Petka

27.10.2016. (četvrtak)

Restoran kod  Čava (u Vrbasu)

Sa početkom u 19 časova

***

Domaćini Slave – Služba radiološke dijagnostike

Domaćica Slave – Danijela Nikolić

Kum Slave – Igor Krivokapić



07.10.2016.

Promocija društva jednakog za sve generacije:

OKTOBAR – MESEC PODRŠKE STARIJIM OSOBAMA

Iako se starost i starenje kao fenomen proučava već vekovima, ne postoji jedna, potpuna i jedinstvena definicija starosti, niti sveobuhvatno objašnjenje procesa starenja. Naziv „starenje“ se u našem jeziku koristi u dva značenja. U širem smislu, starenje počinje još od samog začeća i bespovratni je proces koji se sastoji iz dve faze: prva faza je faza rasta i razvoja organizma i funkcija, dok je druga faza obeležena „propadanjem“ organizma i slabljenjem njegovih funkcija. U užem smislu, koji se mnogo češće koristi u svakodnevnom govoru, pod starenjem se podrazumeva samo ova druga – faza involucije.

U svakom slučaju, vrlo je teško kod čoveka odrediti tačnu granicu između ove dve faze starenja i odrediti opšte objektivne pokazatelje koji pokazuju da je faza razvoja (evolucije) zamenjena fazom pada funkcija (involucije) i da je u životu jedne osobe nastupila starost. Promene na telesnom planu koje se dešavaju starenjem su otežano funkcionisanje pojedinih sistema u organizmu, oštećenje krvnih sudova, problemi u radu srca, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, promene i oštećene mišićnog i koštanog tkiva, slabljenje vida i sluha… Promene na psihičkom planu koje se pojavljuju kod ostarelih osoba su dobroćudna zaboravnost, neraspoloženje, „čangrizavost“, nespokojstvo, strah, sumnjičavost, neraspoloženje, osećanje usamljenosti i odbačenosti, apatija, depresija… Promene na socijalnom planu koje ostarela osoba doživljava su penzionisanje, promena socijalne uloge i moguć gubitak uticaja/autoriteta u porodici i zajednici, proređeni kontakti sa prijateljima, kolegama, komšijama, osamostaljivanje dece i odlazak iz porodičnog doma (primarne porodice), gubitak bračnog partnera, dragih osoba….

Većina starih ljudi se uspešno prilagođava promenama koje im donosi starost. Međutim, ima starih ljudi koji se suočavaju sa dodatnim problemima – zdravstvenim, materijalnim i dr. – sa kojima ne mogu da se sami nose, ili ne mogu da prihvate uobičajene promene koje donosi starost. Takve osobe moraju da se oslone na pomoć i podršku drugih ljudi iz okoline, bilo da su to članovi porodice, ili drugih ljudi kako bi zadovoljili svoje potrebe.

Srđan R. Vlahović
specijalista sanitarne ekologije

06.10.2016.

Dečja nedelja: “Neću da brigam, hoću da se igram”

“Raditi sa decom je najlepše i najteže.” – kaže Milosava Šuškavčević, glavna medicinska sestra Dečjeg odeljenja OBV i dodaje: “Teško je biti u potpunosti profesionalan i umanjiti svakodnevnu empatiju prema malim pacijentima kada su bolesni. Ipak, jedan od najlepših osećaja na svetu je videti osmeh zdravog deteta, kada nakon završenog lečenja odlazi svojoj  kući.

Drago mi je što smo u toku ove nedelje imali relativno mali broj pacijenata koji su se kod nas na odeljenju zadržavali, uglavnom, kratko vreme. Malim pacijentima koji su još uvek tu u duhu slogana ovogodišnje dečje nedelje želim brz oporavak, jer upravo svako dete  ne treba da  briga, treba da se igra.



03.10.2016.

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u oktobru mesecu u organizaciji Crvenog krsta Vrbas i Odeljenja za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima – Transfuzije Opšte bolnice Vrbas:
10.10.2016. Prostorije Srednje škole sa domom učenika “Petro Kuzmjak” u Ruskom Krsturu, od 9 do 11 časova

11.10.2016. Prostorije JP  “Komunalac“ – Vrbas, od 8 do 10 časova

13.10.2016. Prostorije Mesne zajednice u Liparu – opština Kula, od 8 do 10 časova

20.10.2016. Prostorije ambulante Doma zdravlja“Veljko Vlahović“ – Vrbas u Kucuri, od 8 do 10 časova

23.10.2016. Prostorije ambulante Doma zdravlja Mali Iđoš  – Zdravstvena stanica u Lovćencu, od 8 do 11 časova

29.10.2016. Prostorije ambulante Doma zdravlja“Veljko Vlahović“ – Vrbas u Savinom Selu, od 8 do 10 časova

______________________________

Dana 02. oktobra održana je, kao i uvek, veoma uspešna akcija dobrovoljnog darivanja krvi u prostorijama Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Kucuri.

30.09.2016.




28.09.2016.

01-31. oktobar  – Nacionalni mesec pravilne ishrane

Savremena nauka o ishrani i brojna naučna saznanja ukazuju da je ishrana jedan od najznačajnijih faktora životne sredine koji utiče na zdravlje i kvalitet života svakog čoveka. Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u međusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu. Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla,kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima – a to je biljna hrana, voće, integralne žitarice, semenke. U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove Postanje, kaže se: “I još reče Bog:“ Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.”. Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava (na primer: ugljene hidrate sa belančevinama), kao što zdrava ishrana takođe znači jesti u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća,preslana, prekisela ili prezačinjena. Optimizacija telesne mase – gubitak suvišnih masnih naslaga može se efikasno i trajno ostvariti samo zdravim načinom života, uvažavanjem principa zdrave ishrane i sistematskom primenom odgovarajućih zdravstveno preventivnih programa sportske rekreacije… Nikakve privremene dijete nisu i ne mogu biti efikasne, one su sve privremene, pa daju privremene rezultate, a uz to ozbiljno narušavaju telesnu kompoziciju i ugrožavaju zdravlje.

pravilna ishrana + pravilna fizička aktivnost +  briga za ceo organizam = zdravlje

Srđan R. Vlahović

specijalista sanitarne ekologije

27.09.2016.

Donacije za Opštu bolnicu Vrbas u toku jula i avgusta 2016. godine:

 

Krka – Farma doo, Beograd:
Roxera tab 28x10mg,  kutija 60 za regulisanje nivoa masnoća u krvi, prevencija kardiovaskularnih događaja

 

PharmaSwiss ad, Beograd:
PravaCor 30x40mg,  kutija 30 – za lečenje povišenog nivoa holesterola i masnoća u krvi, u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova, nakon transplantacije organa

Enatens tab 20x10mg,  kut 30 – ACE inhibitor

 

Merck, doo, Beograd:

ConcorCor 30×2,5 mg, kutija 100 – koristi  se u terapiji stabilne hronične srčane insuficijencije

Lodoz tab 30×2,5mg,  kutija 60 – za lečenje povišenog krevog pritiska

 

Phoenix doo, Beograd:
Novopen 4 blue, kom 32 -Insulin Delivery Pen
Novopen 4 silver,  kom 32 -Insulin Delivery Pen

 

Kibid doo, Beograd:

Aptamil 1 a,400gr,  kutija 48 – hrana za bebe

Aptamil allergy D Care a,400gr,  kutija 4 – hrana za bebe

Aptamil AR a,400gr,  kutija 8 – hrana za bebe

Aptamil HA -1 a,400gr,  kutija 4 – hrana za bebe

Aptamil Premature a,400gr,  kutija 8 – hrana za bebe

 

Vicor doo, Novi Beograd:

SD Moxifloxacin MXF-5,  kom 2 – antibiogram disk

 

16.09.2016.

12.09.-18.09.2016. – Nedelja borbe protiv tuberkuloze i plućnih bolesti, treća nedelja septembra prema Nacionalnom i Međunarodnom kalendaru zdravlja, prilika je da se da podsetimo da tuberkuloze ne pripada samo prošlosti.

Izvod iz:

 VOJVOĐANSKI EPIDEMIOLOŠKI MESEČNIK
Vol 11 broj 8 godina 2016.
 Institut za javno zdravlje Vojvodine

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti

OBOLJENJA PROTIV KOJIH SE SPROVODI SISTEMATSKA IMUNIZACIJA

Na teritoriji Vojodine je u avgustu prijavljeno 18 novootkrivenih slučajeva tuberkuloze, bez podataka o vakcinaciji. Prijavljeno je i 5 obolelih od hroničnog oblika hepatitisa B. Na teritoriji Južnobačkog okruga registrovano je 25 slučajeva pertusisa (24 laboratorijski potvrđena i jedan klinički slučaj) Na teritoriji Južnobačkog okruga prijavljena su dva klinička slučaja parotitisa kod uredno vakcinisanog deteta  i odrasle osobe nepoznatog vakcinalnog statusa.

14.09.2016.

Data krv život znači

 

Preostale akcije dobrovoljnog darivanja krvi u septembru mesecu u organizaciji Crvenog krsta Vrbas i Odeljenja za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima -Transfuzije Opšte bolnice Vrbas:

18.09.2016. Prostorije Osnovne škole „Nikola Đurković“ – Feketić, od 8 do 11 časova

22.09.2016. I Mesna zajednica u Vrbasu, prostorije ambulante Doma zdravlja“Veljko Vlahović“ – Vrbas u  Starom Vrbasu, od 8 do 10 časova

24.09.2016. Prostorije ambulante Doma zdravlja“Veljko Vlahović“ – Vrbas u Zmajevu, od 8 do 10 časova

25.09.2016. Prostorije Vatrogasnog doma u Kucuri, od 8 do 11 časova

 

 Sa Odeljenja za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima – Transfuzije OBV poručuju da su zalihe A i O krvne grupe na minimumu.

 

09.09.2016.

Svetski dan fizioterapeuta :

 

08.09.2016.

Kalendar zdravlja:

08.09.2016.

Svetski dan fizioterapeuta

Fizička aktivnost nema alternativu

 

Svetski dan fizipoterapeuta se već 65 godina obeležava širom sveta u preko 100 zemalja. Fiziterepeuti Opšte bolnice Vrbas  – Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju rešili su da na svoj dan poklone set osnovnih vežbi u jednoj grupnoj vežbi, ne samo sa svojim pacijentima već i kolegama koji su zaposleni u bolnici i nose veliki teret zdravstvenog sistema.

Sve prisutne pozdravila je glavna fizioterapeutkinja službe Vesna Popivoda, ukazavši na značaj fizičke aktivnosti. Popivoda je naglasila da su, pored  zaposlenih u službi, tu i kolege sa drugih odeljenja koji uspeli da usklade svoje svakodnevne radne aktivnosti sa polučasovnim zdravstvenim treningom u parku koji okružuje OBV, i pri tom daju na značaju obeležavanju Svetskog dana fizioterapeuta.

„Ove vežbe služe kao pomoć u poboljšanju i očuvanju kvaliteta života i preporuka je da ih svi savladamo. Kada dođete u bilo koju ordinaciju kod bilo kog lekara, pored ordiniranja određene terapije, uvek će da navede u svojoj preporuci i fizičku aktivnost. Svaki lek ima svoju alternativu, jedino fizička aktivnost nema alternativu.

Na ovaj način pored promocije zdravog stila života, želimo da skrenemo pažnju i da  pojasnimo ko su zapravo fizioterapeti, kao i da ukažemo kakvi su naši problemi u ostvarivanju prava. Čestitam svim svojim kolegama dan fizioterapeuta, a našim sugrađanima savetujem da potraže svog fizioterapeuta i pitaju za svoje zdravstvene probleme. Fizioterapeut je taj koji može da ordinira i odredi prave terapijske vežbe.“ – rekla je Dušica Perović, diplomirana fizioterapeutkinja iz OBV, ali i predsednica Udruženja diplomiranih fizioterapeuta Srbije.

 

18.08.2016.

Odložen Festival vode

Usled pogoršanja vremenskih prilika odlaže se Festival vode koji organizuje JKP „Komunalac“ a na kome će uzeti učešće i lekari Opšte bolnice Vrbas i lekari Doma zdravlja „Veljko Vlahović“ Vrbas.

Podsećamo da se Festival organizuje uz podršku Centra za fizičku kulturu, humanitarne organizacije „Novembar za Enu“, velikih kompanija i manjih privrednika.

„Festival je trebao da se održi na otvorenim bazenima CFK, ali zbog neadekvatnih vremenskih prilika, pomera se za sledeću nedelju o čemu će posetioci letnjih bazena i svi ostali sugrađani biti blagovremeno obavešteni.“ – između ostalog, nalazi se u saopštenju za medije JKP „Komunalac”.

 

 

15.08.2016.

PREDMET: Saopštenje za medije

Prvi festival vode „O vodi na vodi“

Vrbas, 12.08.2016 – JKP „Komunalac“ organizuje Festival vode „O vodi na vodi“ 18. avgusta s početkom u 12 časova na otvorenim bazenima Centra za fizičku kulturu.

„JKP „Komunalac“ ima za cilj da, u saradnji s lekarima Opšte bolnice i Doma zdravlja, kao i profesorima fizičke kulture, ukaže na značaj vode u oblastima zaštite životne sredine, zdravlja i sporta.

Takođe, želimo da ukažemo na povećanu potrošnju vode tokom letnjih vrućina, ali i da upoznamo potrošače s distribucijom vode „od izvorišta do korisnika“ i modalitetima uštede vode“, izjavila je PR JKP „Komunalac“ Aleksandra Popović.

Iako je voda najznačajniji strateški prirodni resurs, o njoj se ne vodi dovoljno računa. Iz tih razloga, kako kažu organizatori, Festival treba da ukaže na značaj vode, na činjenicu da milioni ljudi širom sveta žive bez pitke vode i kanalizacije, dok se stanovnici Vrbasa mogu pohvaliti količinom i kvalitetom pijaće vode.

U Vrbasu deluje Humanitarana organizacija „Novembar za Enu“ koja okuplja mlade i kreativne umetnike iz opštine. Oni će doprineti zabavnom delu programa.

„Rado smo polovinom jula prihvatili poziv „Komunalca“ i predložili tačke kojima možemo da ulepšamo festival. U vezi s tim, pevaćemo pesme o vodi. Vokalna grupa će imati svoj nastup, biće izveden i plesni latino performans, dok smo za najmlađe pripremili karaoke“, izjavila je master teoretičar umetnosti Jelena Aleksić.

Pored edukativno – zabavnog karaktera festival će imati i humanitarnu notu. U tome su „Komunalcu“ pomogle velike kompanije „Bambi“, „Aleksandrija“, „Karneks“, „Medela“, „Sunoko“, „Vital“, kao i niz lokalnih malih privrednika.

 

12.08.2016.

TV Bačka Vrbas – 11.08.2016.

Akcija dobrovoljnog davanja krvi u III MZ opštine Vrbas u organizaciji Odeljenja za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima -. Transfuzije i Crvenog Krsta Vrbas

https://youtu.be/8xz_QgpKIV4

 

11.08.2016.

UJED KRPELJA
Boravak i aktivnost u prirodi je blagotvorna i zdrava za organizam, ali sa sobom nosi i rizik od ujeda krpelja. Krpelj je parazit koji živi u šumovitim područjima, gde je vlažno, u visokoj travi i grmlju, u neobrađenoj vegetaciji, i to od ranog proleća do kasne jeseni. Krpelji se hrane krvlju ljudi i životinja, a ukoliko su zaraženi – bakteriju Borreliu Burgdorferi, prenose tokom varenja. Krpelj lovi iz zasede. Obdaren senzornim organima, on se zakači za svog domaćina prednjim nogama, dok ovaj prolazi. Zatim se penje duž njegovog tela sve dok se ne zaustavi na mestu koje je zaštićeno i prokrvljeno (vaskularno). Tada umeće svoje usnene delove u kožu da bi sisao krv. Ukoliko se zakače za čoveka ili životinju, krv sisaju 2-7 dana a onda ponovo padaju u vegetaciju. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne svrbi i ne boli. Krpelji na mesto uboda ispušta bakterije i viruse koji mogu izazvati bolesti i to: krpeljski meningoencefalitis, bolest koja se retko javlja, i Lajmsku bolest ili boreliozu. Prvi simptomi Lajmske bolesti se mogu javiti u prvih mesec dana. Na mestu uboda se javlja prstenasto crvenilo i praćeno je simptomima sličnim gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima). Tegobe traju nekoliko nedelja ukoliko se osoba ne javi lekaru za antibiotsku terapiju. Ozbiljne komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda.

Kako se zaštititi od ujeda ?
– Izbegavati boravak u visokum travama, bujnom zelenilu, vlažnim delovima šuma
– Koristiti sredstva protiv uboda insekata
– Nositi svetlu odeću dugih rukava i nogavica
– Po povratku iz prirode pregledati i promeniti odeću, pregledati kožu i kosu kako sebi tako i deci
– Obratiti pažnju na delove tela gde je koža najtanja: iza uha, na vratu, pod pazuhom, na stomaku, prepone, zadnja strana kolena, kosu i teme.

Kako postupiti ukoliko je došlo do ujeda krpelja?
– Javiti se lekaru u roku 24 časa
– Ne stavljati nikakva hemijska sredstva
– Ne vaditi samostalno krpelja

Među mnogim pogrešnim informacijama koje se tiču krpelja, pridodaje se još jedna, a to je da pripada šumskom okruženju. Naravno, ogromna količina krpelja se nalazi u šumi, ali nemojte misliti da ih nema na pašnjaku u visokoj travi. Naime, krpelj se može naći na svim mestima na kojima ima trave (bilo da je niska ili visoka), kao i na tlu prekrivenom lišćem i grančicama Znači, krpelj se može naći čak i na običnom ošišanom travnjaku.

Vlahović R. Srđan
specijalista sanitarne ekologije

 

08.08.2016.

Oko Nas – Oko Nas Info

www.okonas.info/

Prvi na udaru kada je hitno – Služba urgentne medicine OBV

05/08/2016 Oko nasZdravstvo

 

U situacijama kada o životu i zdravlju presuđuju sati i minuti, medicinska dokumentacija, uput, pa i sama zdravstvena knjižica, ne igraju veliku ulogu. Važno je samo da se unesrećeni doveze na vreme i da mu se ukaže preko potrebna medicinska pomoć. Oni koji su imali nesreću da se nađu u takvim situacijama, i sreću da budu spaseni i izlečeni, verovatno su bili zbrinuti upravo na Odeljenju za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice Vrbas.
„Urgentnu medicinu kao specijalizaciju osmislili su Amerikanci, uvidevši još davno da od svih vitalno ugroženih pacijenata, 89% umire „na vratima“ bolnice. Po istom konceptu koji danas postoji i u OBV, organizovana je urgentna služba koja obavlja prvi kontakt sa pacijentom, zaprimljuje ga, zbrinjava i šalje na dalje lečenje“, kaže dr Aleksandar Iskrin, načelnik ovog odeljenja.
Uz doktora Iskrina, na odeljenju je angažovano još četvoro lekara i 12 medicinskih tehničara.
„Mi već sada radimo u veoma napregnutim uslovima. Kada naša ekipa transportuje pacijenta u zdravstveni centar većeg nivoa zaštite, na odeljenju ostaje svega jedan tehničar. U smeni imamo i do 40 pacijenata, ili od 12 do 15 hiljada na godišnjem nivou“, pojašnjava dr Iskrin.
Samo dva lekara su u stalnom radnom odnosu, od čega jedan specijslista urgentne medicine, a drugi je na specijalizaciji. To ih ne sprečava da rade veoma profesionalno, a imaju i sjajnu saradnju i podršku osoblja sa drugih odeljenja.
„Često uradimo i ono što primarno nije u opisu našeg posla. Desilo mi se da porađam trudnicu koja se zaglavila u liftu. Nekoliko puta obavljali smo porođaje u automobilu. Prosto, prvi smo na udaru i nismo u poziciji da odbijemo da uradimo bilo koji zahvat“, izjavljuje glavni tehničar, Aleksandar Ninković.

Uz veliki obim posla, reč je i o tome da njihovi pacijenti nisu tek došli na zakazan pregled. Već su to i žrtve saobraćajnih nezgoda, ranjeni u pucnjavi ili kakvom drugom obračunu, učinioci pokušaja samoubistva, oni sa zadobijenim povredama, otrovani alkoholom i drugim supstancama.
„Pacijenti koji kod nas dolaze su u specifičnom stanju, pa treba znati sa njima. Sve to treba uskladiti sa privatnim životom i problemima“, smatra Olivera Ković, tehničarka na ovom odeljenju.
I Branislav Vukašinović, tehničar urgentnog prijema, mišljenja je da se ovaj posao mora iskreno voleti. „On obuhvata smenski i noćni rad, terenski rad i transport, ali sve savladavamo zahvaljujući velikoj kolegijalnosti nas sa odeljenja, ali i ostalog bolničkog osoblja koje nam priskače u pomoć“, poručuje Branislav.
Uz veliku kolegijalnost i dovitljivost, uspevaju da nadomeste i probleme sa opremom, koja je dobrim delom prilspela za zamenu. Dosta toga, uključujući i vozila za transport, nije zanovljeno još od kada je odeljenje formirano.
„Nagledamo se krvi, kostiju i gnoja, naslušamo patnje i muke. Ipak, u našem poslu odmah se vide rezultati rada. Kada nekome stavimo gips, ušijemo ranu ili ga reanimiramo, to je odmah uočljivo i merljivo. Satisfakcija je kad nekoga vratite u život ili mu sačuvate neki od vitalnih organa. Velika je umetnost prepoznati samo oboljenje da bi se tek onda moglo adekvatno lečiti“, naglašava doktor Iskrin.
I ostali iz smene, sa kojom smo obavili razgovor, saglasni su u tome. Uz sve teškoće, prilike koje vladaju u zdravstvu, stanje u društvu, pacijente koji neretko dođu frustrirani i nervozni, zaposleni na ovom odeljenju uveravaju nas da će svaki zadatak obaviti profesionalno, temeljno i, u skladu sa nazivom službe, urgentno.

Aleksandar Semakin

 

04.08.2016.

Volonteri iz Holandije posetili Opštu bolnicu Vrbas

Medicinske sestre i tehničari – članovi grupe volontera iz Holandije, danas su posetili Opštu bolnicu Vrbas. Gosti su razmenili iskustva sa zaposlenima u bolnici, ali i definisali potrebe i mogućnosti neke buduće saradnje.

“Ovo je 14-ta grupa volontera iz Holandije koju predvodim i u svakoj je bilo nekoliko medicinskih sestara, budućih lekara ili zdravstvenih radnika uopšte. Kroz razgovor i saradnju sa zaposlenima u bolnici i drugim ustanovama, dolazili smo do saznanja na koji način možemo pomoći. Dosadašnja saradnja je veoma uspešna i nadamo se da će tako ostati i ubuduće” – rekla je Els Denhartog, kordinatorka projekta i dodala:” Posebno mi je drago što su kolege upoređujući uočile da postoji uniformnost procedura, što su ponešto novo videle i što su izrazili želju da dođu i iduće godine”

Goste su pozdravili Tatjana Sunajko, glavna medicinska sestra OBV i Jelena Banićević, glavna medicinska sestra Sektora za internističke grane medicine: “Nadamo se das u mnogi studenti medicine (volonteri u sastavu humanitarne organizacije “Za pomoć Istočnoj Evropi”) a koji su nas posetili tokom ranijih godina do sada već postal lekari. Verujemo će im iskustvo sa ovog prostora pomoći da celovitije sagledaju kompleksnost i problematiku zdravstvene profesije i nadamo se daljoj uspešnoj saradnji. Kao i uvek, posebno se zahvaljujemo Aleksandru Subotinu, svešteniku Evanđeoske crkve iz Kucure koji je pomogao u uspostavljanju i negovanju

 

03.09.2016.

Kalendar zdravlja:
Prva nedelja avgusta – Svetska nedelja podrške dojenju

 

Novorođene bebe treba da budu pored svoje majke odmah nakon rođenja i da prvi podoj dobiju u roku od sata od rođenja. Ovo omogućuje “Baby friendly” program koji je uveden i u mnoga naša porodilišta.

Dojenje pomaže u zaštiti od mnogih bolesti. To je zapravo prva i najvažnija vakcina koju dete dobije po rođenju. Dojene bebe su manje podložne oboljevanju i uspešnije se bore sa infekcijama nego bebe hranjene drugom hranom.

Od šestog meseca pa na dalje bebi je potrebna i druga hrana. Međutim, preporučljivo je da se dojenje nastavi i tokom druge godine života pa i dalje, ukoliko to dete i mama žele. Mamino mleko ne gubi na kvalitetu, samo nije dovoljno da bude jedina hrana. Međutim, mleko zadržava i dalje važne sastojke koji jačaju detetov imunitet.

Majčino mleko je potpuna i savršena hrana za novorođenče. Dojenje podstiče optimalan napredak i razvoj bebinog mozga, imunološkog sistema i fiziologije uopšte i ključan je faktor u sprečavanju čestih bolesti. Masne kiseline u majčinom mleku pomažu pri povećanju koeficijenta inteligencije (IQ) i oštrine vida.

Dojenje je psihološki nastavak trudnoće i porođaja, i pomaže u oporavku majke nakon porođaja. Isključivo dojenje jača imuni sistem majke, odlaže novu trudnoću i smanjuje potrebu za inzulinom majki dijabetičarki, a dugoročno pomaže u zaštiti majke od raka na dojci i jajnicima i smanjuje rizik od osteoporoze.

Vlahović R. Srđan
specijalista sanitarne ekologije

 

01.08.2016.

Odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim derivatima – Transfuzija
Crveni krst Vrbas
Plan akcija dobrovoljnog davanja krvi za avgust 2016:

 

06.08.2016. -– 08-10h, prostorije ambulante DZ “Veljko Vlahović“ u Bačkom Dobrom Polju

11.08.2016. -– 08-10h, prostorije III Mesne zajednice u Vrbasu

13.08.2016. – 09-11h, prostorije udruženja građana “Gostoljublje” (u pasažu bioskopa “Jugoslavija”)

16.08.2016. – 08-10h, prostorije Mesne zajednice u Kruščiću (opština Kula)

21.08.2016.- 08-11h, prostorije prostorije Ambulante u Ruskom Krsturu (DZ Kula)

23.08.2016.- 09-11h, SNS (prostorije Transfuzije OBV)

 

 

21.07.2016.

Institut za javno zdravlje Vojvodine
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti

Preporuke za uzorkovanje mikrobiološkog materijala
Osnovna pravila pri uzorkovanju materijala za bakteriološki pregled su:

– Uzeti uzorak pre antibiotske terapije
– Uzeti pravi uzorak, sa pravog mesta, u pravo vreme
– Uzorak što hitnije transportovati u bakteriološku laboratoriju. Do transporta uzorak čuvati pod adekvatnim uslovima
————————————
– Uz uzorak na propratnom listu neophodno je da bude navedeno: dijagnoza, zbog koje se bakteriološki pregled traži, relevantne podatke iz anamneze i staus praesens-a, kao i podatke o primenjenoj terapiji antimikrobnim lekovima