Организована здравствена делатност на општинском подручју Врбаса датира из времена изградње Великог бачког канала. Према писаним подацима, 1794. године формирана је прва покретна болница, која је служила за збрињавању радника који су учествовали у изградњи, као и локалног становништва. Први уважени лекари и здравствени радници спомињу се у тадашњој Торжи (данашње Савино Село) 1840. и у Врбасу 1842. године.
На почетку XX века оснива се први Шпитаљ који представља претечу болнице, заправо карантин за заразне болести и лечење старих и изнемоглих лица, а затим двадесетих година, оснивају се и два приватна санаторијума. Први је основао др Бела Тессенyи а други др Фридрих Хецл. Све време до 1944. год. оба санаторијума служила су за лечење локалног становништва, а онда бивају претворена у позадинску ратну болницу. Радећи у веома тешким условима, ова двојица лекара су уз помоћ приучених болничара, два фармацеута и неколико студената медицине водили позадинску болницу капацитета 1000 – 1200 постеља, смештену у већ споменута два приватна санаторијума и 7 павиљона са прихватилиштем, на железничкој станици. Постоје записи да је да је тада оперисано 370 рањеника и неколико цивила од 12.000. хоспитализованих пацијената – веома често у железничким вагонима.
Августа 1945. у Врбасу је формирана прва цивилна болница са статусом покрајинске болнице са око 100 постеља, Интерним, Хирушким, Гинеколошко – акушерским и Заразним одељењем, и са запослена свега два лекара специјалиста и једним лекаром опште медицине. Под дејством промене патолошке слике оболелог становништва, настаје потреба за проширењем спектра здравствених услуга те се 1950. године отвара Дечје одељење, 1951. Антитуберкулозни диспанзер и 1954. Специјализована болница за лечење плућне туберкулозе са 70- так постеља.
Године 1957. Специјализована болница за лечење плућне туберкулозе се проширује и делом измешта поред супротне стране канала (касније је објекат претворен у Ловачки дом), а у сврху рехабилитације тешко оболелих и изнемоглих од последица туберкулозе. Исте године Хирушко одељење се премешта из споменутог Ханцловог санаторијума у објекте познате као Стара болница, у Виноградској улици, надомак садашње Опште болнице Врбас. Године 1958. у делу болнице који се налази у насељу Виногради, отвара се ОРЛ и Очно одељење а у хирушку службу уводи се специјалност ортопедије са трауматологијом, док се десетак година касније – 1969 уводи и специјалност урологије и неуропсихијатрије
Године 1955/1956. oрганизован је Дом народног здравља у Врбасу са 3 амбуланте опште праксе и здравственим станицама по насељима општине, амбулантом у Фабрици шећера Бачка. Петнаест година касније, 1970 године наступа значајан преокрет по питању организације здравствене делатности обједињавањем и интеграцијом Опште болнице, Дома здравља као Специјализоване болнице за плућне болести у ЗЦ „В.Влаховић“. Повезујући превентивну и куративну делатност, обједињујући болничко и амбулантно поликлиничку делатност, у том моменту настаје синергијским дејством, помак по питању здравствене заштите становништва на територији града Врбаса и шире.
Како је то наложио Закон о удруженом раду 1975. Године, наступа реорганизација и подела на основне организације удруженог рада (ООУР): Дом здравља, Општу болницу и Радну заједницу. Овај период у ЗЦ „Вељко Влаховић“ такође се помиње и по чињеници да се уводе нове хирушке специјалности: максилофацијална, пластична и дечја хирургија.
Године 1990. се завршава прва фазе изградње нове болнице (у улици Др Милана Чекића бр. 4.) и 1992 године се већина служби обједињује на једном простору, у истој згради. У старој згради болнице (у Сарајевској улици) остају само одељења: Неуропсихијатрија, Пнеумофтизиологија и Хемодијализа, која се убрзо измешта у новоизграђени део. Болница тада броји 240 постеља, специјалистички, дијагностичко – терапеутски, поликлинички операциони блок са 6 операционих сала и заједничком интензивном негом са 11 постеља. Године 2010. раздвајајају се специјалности психијатрије и неурологије, а 2013. се и Неуролошко одељење измешта у објекат у улици др Милана Чекића бр. 4.
По регионалном концепту, болница је покривала добар део територије средње Бачке са 110.000. становника и са око 1800 операција током године. Упоредивости ради, потребно је истаћи да је од одвајања јединица Здравственог центра у априлу месецу 2008. године и формирања Опште болнице Врбас, гравитирајуће становништво – пацијенти, више него удвостручено обухватајући целокупан регион са 7 општина и око 240.000. становника. Од 2013. године број постеља је увећан на 270, број пружених медицинских услуга у Амбулантном сектору више него удвостручен (кроз популацију који гравитира ка болници) и са 2906 операција, а уз готово непромењен број здравствених радника.
Тренутно се Општа болница Врбас налази у поступку реорганизације у циљу рационилазације и максималног искоришћавања свих ресурса, подизања здравствене неге и медицинских услуга на виши ниво, а уз партнерски однос са грађанима и уз адекватну сарадњу са осталим здравственим институцијама и институцијама социјалне заштите са подручја општине Врбас, АП Војводине и РС.
Општа болница Врбас је након тридесетогодишње стагнације у опремању, након 2008. године опремљена са неопходном, пратећом апаратуром и медицинским инструментима чија вредност премашује 5 милиона еура.
Коришћена литература:
– www.врбас.нет
– Чоловић , Б. Р. (2002) Хроника Хирургије у Србији, Просвета, Београд – Сандић, М. Развој хирургије у Србији”