Члан 1.
Поштујући личност сваког човека, здравствени радник не сме ни речју, ни делом повредити људско достојанство и пружиће адекватну стручну помоћ без обзира на расу, пол, националност, вероисповест, политичко уверење, друштвени и економски положај, као и без обзира на своје личне односе према пацијенту или његовој породици.
Члан 2.
Поступајући по правилима науке, медицине засноване на доказима и етичким начелима, лекар је одговоран за одлуке о примени дијагностичких и терапеутских процедура и из тог разлога је у односу на друге здравствене раднике најодговорнији пред својом савешћу, пацијентима и друштвеном заједницом.
Члан 3.
Све што здравствени радник сазна при обављању своје професије о болести пацијента, личним и породичним подацима, дужан је да чува као професионалну тајну.
Пословни бонтон
Члан 4.
Пословни бонтон као скуп општеприхваћених правила понашања на радном месту и у пословној комуникацији треба да буде прихваћен од стране свих запослених као стандард понашања у Општој болници, ради остваривања добрих пословних односа, као и заштита личног и професионалног угледа запослених.
- Пословна комуникација
Члан 5.
Начин на који се комуницира са људима један је од првих показатеља доброг пословног понашања.
Љубазност је стандард понашања који се очекује од сваког запосленог у Општој болници.
Члан 6.
У разговору са пацијентима, њиховим пратиоцима, колегама или пословним партнерима, запослени никада не треба да говори повишеним тоном.
Члан 7.
Начин изражавања у пословној комуникацији треба да буде правилан и јасан.
У пословној комуникацији не треба користити неформалне изразе, сленг, имитације, јер исте остављају утисак необразоване и неозбиљне особе.
Члан 8.
Упознавање са пацијентима и пословним партнерима започиње представљањем и руковањем.
Представљање треба да буде кратко, јасно и у позитивном тону.
Приликом упознавања потребно је представити се пуним именом и презименом.
Руковање треба да буде срдачно и кратко уз стисак руке.
Члан 9.
Правила пословног понашања налажу да се запослени обраћа пацијентима и њиховим пратиоцима, као и пословним партнерима, са госпођо / госпођице / господине и презименом и титулом.
Титулирање се може вршити по финкцији коју неко обавља или по стручном образовању, односно по звању.
Члан 10.
У комуникацији са пацијентом, његовим пратиоцем и пословним партнером, обвезно је ословљавање са «ВИ», без обзира на године старости, пол, знање, образовање и друштвени положај.
Члан 11.
У пословној комуникацији требало би увек имати на уму да се са симпатијама прихватају особе које су непосредне, срдачне, тактичне и смирене.
Ароганција, препотентност, истицање сопствене личности и разметање изазивају одбојност.
Члан 12.
У пословним контактима потребно је контролисати емоције, избегавати претерану блискост и приватност.
- Телефонска и e-mail комуникација
Члан 13.
Телефон је најчешће први корак у успостављању пословних контаката, па се и први утисак о Општој болници стиче управо путем телефонске комуникације.
Запослени је дужан да се придржава општих правила у телефонској комуникацији, и то: на позив треба одговорити најкасније након 2- 3 звоњења, изговорити речи поздрава и назива организационе јединице здравствене установе, поставити питање у форми: «Како могу да Вам помогнем?».
Члан 14.
У пословној комуникацији потребно је говорити разговетно и јасно.
Тон разговора треба да буде пријатељски и отворен.
У пословној комуникацији не сме се испољавати љутња, нервоза и агресивност у разговору.
У пословној комуникацији не сме се прекидати лице које говори док не саопшти свој проблем или питање, а разговор треба да приведе крају особа која је позвала. У случају да је особа претерано опширна, потребно је љубазно аили одлучно завршити разговор.
Члан 15.
Приликом одржавања важних састанака, предавања и сл. мобилни телефон се обавезно искључује.
Члан 16.
Избегавати у највећој мери прекидање посла због обављања приватних телефонских разговора.
Приватни телефонски разговори морају бити кратки и не смеју ометати рад других запослених.
Приватни телефонски разговор неопходно је прекинути ако у радну просторију уђе пацијент, пословни партнер, односно руководилац.
Члан 17.
Сви запослени треба да редовно проверавају свој e-mail пошту и да одговарају у року од 24 часа. Дописивање електронском поштом односи се само на посао, а не и на размењивање неформалних порука, слика, и сл.
- Пословни изглед
Члан 18.
Пословни изглед запосленог не говори само о његовим личном стилу и укусу већ у великој мери и о здравственој установи и утиче на углед и репутацију здравствене установе. Зато је веома важно да први утисак о
пословном изгледу запосленог а тиме и здравственој установи буде позитиван, чиме се стиче поверење у рад здравствене установе.
Под добрим пословним изгледом запосленог подразумева се пре свега уредност, чистоћа и правилан избор одеће, обуће и других детаља.
Члан 19.
Екстраваганција није пожељна карактеристика здравственог радника, па је због тога на радном месту обавезно ношење прописане униформе.
Члан 20.
За даме униформа не може да буде прекратка ни преуска.Обућа мора бити прилагођена раду у здравственој установи.Шминка треба да буде дискретна и усклађена са општим изгледомКоса и фризура увек мора да буде уредна и умерених боја.Нокти морају да буду чисти и уредни.Накит треба да буде дискретан, и да се много не истиче.
Члан 21.
Мушкарци морају увек имати чисту и уредно подшишану косу .Мушки накит треба избегавати,или пак да буде врло дискретан. Мушкарци који носе браду или бркове треба посебно да воде рачуна о уредности ових детаља.
- Изглед пацијената и других посетилаца у болничком простору
22а.
Пацијенти који се ради коришћења здравствене услуге јаве запосленом раднику Опште болнице морају бити пристојно одевени.
Мушка особа је пристојно одевена ако на себи има кошуљу или мајицу са рукавима, преко или упасано у панталоне, дугачке панталоне које досежу до обуће, на ногама ципеле или затворене сандале.
Женска особа је пристојно одевена ако на себи има кошуљу – блузу или мајицу са рукавима, исти морају досезати до сукње или панталона или су у исте упасане, дугачке панталоне које досежу до обуће. Обућа на ногама не може бити папуча.
22б.
Посета пацијентима који се налазе на стационару на одељењима мора бити пристојно одевена и обувена.
Пристојно одевена мушка и женска посета је ако минимум на себи има кошуљу или мајицу са рукавима, дужина истих мора бити до сукње или панталона, панталоне морају досезати до обуће, а обућа не може бити нануле.
22в.
Запослени здравствени радник је дужан сваког непристојно обученог пацијента или посету да упозори на пристојно облачење, да пацијенту скрене пажњу да је то последња опомена, а посету да одстрани из службеног простора.
22г.
Служба обезбеђења неће дозволити улазак у објекте болнице непристојно одевеним грађанима ( у шорцевима, кратким панталонама, папучама, кломпама, кошуљи – мајици без рукава непристојне дужине…).
Прелазне и завршне одредбе
Члан 23.
Свим запосленим уручиће се по један примерак Кодекса даном ступања на снагу, односно даном заснивања радног односа.
Члан 24.
За поштовање Кодекса одговоран је сваки запослени.За примену Кодекса надлежан је директор Опште болнице.
Члан 25.
Запослени који има недоумице у погледу примене Кодекса дужан је да се обрати непосредном руководиоцу или директору Опште болнице.
Члан 26.
Непосредни руководилац дужан је да укаже на пропусте у примени Кодекса, односно на поступање у супротности са Кодексом запосленом који се не придржава Кодекса, а уколико и поред тога запослени и надаље настави са понашањем којим се крши Кодекс, руководилац је дужан да против запосленог предузме мере прописане законом којим се уређује рад, а које се односе на радну дисциплину.
Члан 27.
Кодекс ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Опште болнице.